Question 1

Knjiga Isaije

Accepted Answer

Isaija (Hebrejski: ישעיה – = Ješa-Jah – Što je kombinacija imena Boga Oca – JAH (skraćen oblike imena JHVH – Jehova) i Ješa (Jehošua-Ješua – Hebrejsko ime Isusa Sina Božijeg) što znači Jehovin ili Jehova Spasitelj, što je ključ razumevanje o proroštvu ove knjige. Koga nagoveštava, otkriva i šta o njemu govori.

Knjiga Isaije je prvi od poslednjih proroka u hebrejskoj Bibliji i prvi od glavnih proroka u hrišćanskom Starom zavetu. Natpis je identifikovan kao reči proroka Isaije ben Amosa (Sina Amosovig) iz 8. veka pre nove ere, ali postoje opsežni dokazi da je veliki deo nastao tokom vavilonskog ropstva i kasnije. Johan Kristof Doderlajn je 1775. godine sugerisao da knjiga sadrži dela dva proroka razdvojena više od jednog veka, a Bernhard Duhm je proizašao iz gledišta, koje se smatralo konsenzusom tokom većeg dela 20. veka, da knjiga sadrži tri odvojene zbirke proročanstava:

Proto-Isaija (poglavlja 1–39), koji sadrži reči proroka Isaije iz 8. veka pre nove ere;

Deutero-Isaija (poglavlja 40–55), delo anonimnog autora iz 6. veka pre nove ere koji je pisao tokom izgnanstva;

i Trito-Isaija (poglavlja 56–66), sastavljena po povratku iz izgnanstva.[6]

Isaija 1–33 obećava sud i obnovu za Judu, Jerusalim i narode, a poglavlja 34–66 pretpostavljaju da je presuda izrečena i da uskoro sledi obnova. Dok danas praktično nijedan naučnik ne pripisuje celu knjigu, ili čak njen veći deo, jednoj osobi, suštinsko jedinstvo knjige postalo je fokus novijih istraživanja.

Knjiga se može čitati kao proširena meditacija o sudbini Jerusalima u i posle izgnanstva. Deutero-Isajski deo knjige opisuje kako će Bog učiniti Jerusalim centrom svoje vladavine širom sveta preko kraljevskog spasitelja (Mesije) koji će uništiti tlačitelja (Vavilon); ovaj Mesija je persijski kralj Kir Veliki, koji je samo agent koji ostvaruje Jehovino kraljevstvo. Isaija govori protiv pokvarenih vođa i za obespravljene, i ukorenjuje pravednost u Božjoj svetosti, a ne u Izraelovom savezu.

Isaija je bio jedno od najpopularnijih dela među Jevrejima u periodu Drugog hrama (oko 515. pre nove ere – 70. ne). U hrišćanskim krugovima, bio je na tako visokom poštovanju da se naziva „Peto jevanđelje“, a njegov uticaj seže izvan hrišćanstva na englesku književnost i na zapadnu kulturu uopšte, od libreta Hendelovog Mesije do mnoštva takve svakodnevne fraze kao što su „mačevi na raonike“ i „glas u pustinji“.

Question 2

Struktura

Accepted Answer

Svitak Isaije, najstariji sačuvani Isaijin rukopis: pronađen među svicima s Mrtvog mora i datira između 150. i 100. godine pre nove ere, sadrži skoro celu Knjigu Isaije i suštinski je identičan sa savremenim masoretskim tekstom.
Opšti naučni konsenzus tokom većeg dela 20. veka video je tri odvojene zbirke proročanstava u knjizi Isaije. Tipičan nacrt zasnovan na ovakvom razumevanju knjige vidi njenu osnovnu strukturu u smislu identifikacije istorijskih ličnosti koje su mogle biti njihovi autori:

1–39: Proto-Isaija, koji sadrži reči prvobitnog Isaije;
40–55: Deutero-Isaija, delo anonimnog autora iz egzila;
56–66: Trito-Isaija, antologija od oko dvanaest odlomaka.
Iako je jedan deo opšteg konsenzusa još uvek prisutan, ova percepcija Isaije kao sastavljenog od tri prilično različita dela pretrpela je radikalan izazov u poslednjoj četvrtini 20. veka. Noviji pristup gleda na knjigu u smislu njenih književnih i formalnih karakteristika, a ne na autore, i vidi u njoj dvodelnu strukturu podeljenu između poglavlja 33 i 34:

1–33: Upozorenja na osudu i obećanja o naknadnoj obnovi Jerusalima, Jude i naroda;
34–66: Presuda je već izvršena i obnova je blizu.

Question 3

Rezime

Accepted Answer

Gledanje Isaije kao knjige iz dva dela (poglavlja 1–33 i 34–66) sa sveobuhvatnom temom dovodi do sledećeg sažetka njenog sadržaja:

Knjiga se otvara postavljanjem tema osude i naknadne obnove za pravednike. Bog ima plan koji će se ostvariti na „Dan Jehove“, kada će Jerusalim postati centar njegove svetske vladavine. Tog dana će svi narodi sveta doći u Sion (Jerusalim) radi pouke, ali prvo grad mora biti kažnjen i očišćen od zla. Izrael je pozvan da se pridruži ovom planu. Poglavlja 5–12 objašnjavaju značaj asirske presude protiv Izraela: pravedna vladavina Davidovog kralja uslediće nakon što arogantni asirski monarh bude svrgnut. Poglavlja 13–27 objavljuju pripremu naroda za Jehovinu svetsku vlast; poglavlja 28–33 objavljuju da će se kraljevski spasitelj (Mesija) pojaviti nakon Jerusalimske kazne i uništenja njenog tlačitelja.
Ugnjetač (sada identifikovan kao Vavilon, a ne Asirija) će pasti. Poglavlja 34–35 govore kako će Jehova vratiti otkupljene prognane u Jerusalim. Poglavlja 36–39 govore o vernosti kralja Jezekije Jehovi tokom asirske opsade kao uzoru za obnovljenu zajednicu. Poglavlja 40–54 navode da se obnova Siona dešava zato što je Jehova, tvorac univerzuma, odredio persijskog kralja Kira Velikog kao obećanog mesiju i graditelja hrama. Poglavlja 55–66 su opomena Izraelu da se pridržava zaveta. Božje večno obećanje Davidu je sada dato narodu Izraela/Jude uopšte. Knjiga se završava zapovedanjem pravednosti dok se završavaju poslednje faze Božjeg plana, uključujući hodočašće naroda na Sion i ostvarenje Jehovinog kraljevstva.
Starije shvatanje ove knjige kao tri prilično diskretna odeljka koja se mogu pripisati autorima koji se mogu identifikovati dovodi do detaljnije slike njenog sadržaja, kao u ovom primeru:

Proto-Isaija/Prvi Isaija (poglavlja 1–39):
1–12: Proročanstvo protiv Jude uglavnom iz Isaijinih ranih godina;
13–23: Proročanstvo protiv stranih naroda iz njegovih srednjih godina;
24–27: „Apokalipsa Isaije“, dodata mnogo kasnije;
28–33: Proročanstvo iz Isaijine kasnije službe
34–35: Vizija Siona, možda kasniji dodatak;
36–39: Priče o Isaijinom životu, neke iz Knjige o carevima

Deutero-Isaija/Drugi Isaija (poglavlja 40–54), sa dve glavne podele, 40–48 i 49–54, pri čemu prva naglašava Izrael, druga Sion i Jerusalim:
Uvod i zaključak koji naglašavaju moć Božje reči nad svime;
Drugi uvod i zaključak unutar njih u kojima blagovjesnik najavljuje spasenje Jerusalimu;
Fragmenti himni koji dele različite delove;
Uloga stranih naroda, pad Vavilona i uspon Kira kao Božijeg izabranika;
Četiri „sluganske pesme“ koje personalizuju poruku proroka;
Nekoliko dužih pesama na teme kao što su Božja sila i pozivi Izraelu da se uzda u njega;

Trito-Isaija/Treći Isaija (poglavlja 55–66):
Zbirka proročanstava nepoznatih proroka u godinama neposredno nakon povratka iz Vavilona.

Question 4

Autorstvo

Accepted Answer

Iako je široko prihvaćeno da je knjiga Isaije ukorenjena u istorijskom proroku po imenu Isaija, koji je živeo u kraljevstvu Jude tokom 8. veka pre nove ere, takođe je široko prihvaćeno da ovaj prorok nije napisao celu knjigu Isaije. 9]

Istorijska situacija: Poglavlja 40–55 pretpostavljaju da je Jerusalim već uništen (nisu uokvireni kao proročanstvo) i da je vavilonsko izgnanstvo već na snazi – govore iz sadašnjosti u kojoj se izgnanstvo sprema da se završi. Poglavlja 56–66 pretpostavljaju još kasniju situaciju, u kojoj je narod već vraćen u Jerusalim, a obnova Hrama je već u toku.
Anonimnost: Isaijino ime iznenada prestaje da se koristi nakon 39. poglavlja.
Stil: Postoji nagla promena u stilu i teologiji nakon 40. poglavlja; brojne ključne reči i fraze koje se nalaze u jednom delu ne nalaze se u drugom.
Istorija kompozicije Isaije odražava veliku razliku u načinu na koji se autorstvo smatralo u starom Izraelu iu modernim društvima; Drevni ljudi nisu smatrali neprikladnim da dopunjuju postojeće delo dok su ostali anonimni. Iako su autori anonimni, verovatno je da su svi bili sveštenici, i knjiga stoga može da odražava svešteničke brige, nasuprot sve uspešnijem reformskom pokretu Deuteronomista.

Question 5

Istorijski kontekst

Accepted Answer

Istorijski Isaija Sin Amosa živeo je u Kraljevstvu Jude tokom vladavine četiri kralja od sredine do kasnog 8. veka pre nove ere. Tokom ovog perioda, Asirija se širila na zapad od svog porekla u današnjem severnom Iraku ka Mediteranu, uništavajući prvo Aram (modernu Siriju) 734–732. pre nove ere, zatim Kraljevstvo Izraela 722–721. i konačno potčinivši Judu 701. .Proto-Isaija je podeljen na stihove i odlomke u prozi, a trenutno popularna teorija je da stihovi predstavljaju proročanstva originalnog Isaije iz 8. veka, dok su prozni delovi „propovedi“ o njegovim tekstovima sastavljenim na dvoru Josije a. sto godina kasnije, krajem 7. veka.

Osvajanje Jerusalima od strane Vavilona i izgnanstvo njegove elite 586. pre nove ere započelo je sledeću fazu u formiranju knjige. Deutero-Isaija se obraća Jevrejima u izgnanstvu, nudeći im nadu u povratak. Ovo je bio period meteorskog uspona Persije pod njenim kraljem Kirom Velikim – 559. pre nove ere on je nasledio svog oca kao vladar malog vazalnog kraljevstva u modernom istočnom Iranu, do 540. godine vladao je carstvom koje se protezalo od Mediterana do Centralne Azije, a 539. godine osvojio je Vavilon. Deutero-Isaijina predviđanja o skorom padu Vavilona i njegovo veličanje Kira kao oslobodioca Izraela datiraju njegova proročanstva u 550–539 pne, a verovatno i do kraja ovog perioda.

Persijanci su okončali jevrejsko izgnanstvo, a do 515. pre nove ere izgnanici, ili bar neki od njih, vratili su se u Jerusalim i obnovili Hram. Povratak, međutim, nije prošao bez problema: povratnici su se našli u sukobu sa onima koji su ostali u zemlji i koji su sada posedovali zemlju, a bilo je i daljih sukoba oko oblika vlasti koji bi trebalo uspostaviti. Ova pozadina čini kontekst Trito-Isaije.

Question 6

Tema i Pregled

Accepted Answer

Isaija je fokusiran na glavnu ulogu Jerusalima u Božjem planu za svet, gledajući vekove istorije kao da su svi bili jedinstvena vizija proroka Isaije iz 8. veka. Proto-Isaija govori o Izraelovom napuštanju Boga i onome što će uslediti: Izrailj će biti uništen od strane stranih neprijatelja, ali nakon što narod, zemlja i Jerusalim budu kažnjeni i očišćeni, sveti ostatak će živeti na Božjem mestu na Sionu, kojim će upravljati Božiji izabrani kralj (Mesija), pod prisustvom i zaštitom Boga; Deutero-Isaija ima za predmet oslobođenje Izraela iz vavilonskog ropstva u drugom Izlasku, koji će Bog Izraela organizovati koristeći Kira, persijskog osvajača, kao svog agenta; Trito-Isaija se tiče Jerusalima, hrama, subote i spasenja Izrailja. (Ekplicitnije, radi se o pitanjima koja su aktuelna među Jevrejima koji su živeli u Jerusalimu i Palestini u periodu posle izgnanstva o tome ko je Jevrejin koji voli Boga, a ko nije). Valter Brigeman je opisao ovaj sveobuhvatni narativ kao „stalnu meditaciju o sudbini Jerusalima“.

Question 7

Svetost, pravednost i Božji plan

Accepted Answer

Božji plan za svet zasniva se na njegovom izboru Jerusalima kao mesta gde će se manifestovati, i Davidove loze kao njegovog zemaljskog predstavnika – tema koja je možda nastala usled odlaganja Jerusalima od asirskog napada 701. pre nove ere. Bog je „Sveti Izrailjev“; pravda i pravednost su osobine koje obeležavaju suštinu Božiju, a Izrailj je uvredio Boga nepravdom. Isaija govori za siromašne i potlačene i protiv pokvarenih knezova i sudija, ali za razliku od proroka Amosa i Miheja, on ne ukorenjuje pravednost u savezu Izrailja sa Bogom, već u Božjoj svetosti.

Question 8

Monoteizam

Accepted Answer

Isaija 44:6 sadrži prvu jasnu izjavu monoteizma: „Ja sam prvi i ja sam poslednji; osim mene nema Boga“. U Isaiji 44:09–20, ovo je razvijeno u satiru o pravljenju i obožavanju idola, ismevajući glupost stolara koji obožava idola kojeg je sam isklesao. Dok je Jehova ranije pokazao svoju superiornost nad drugim bogovima, u Drugoj Isaiji, on postaje jedini Bog sveta. Ovaj model monoteizma postao je odlučujuća karakteristika post-egzilskog judaizma i postao osnova za hrišćanstvo i islam.

Question 9

Novi egzodus

Accepted Answer

Centralna tema u Drugoj Isaiji je ona o novom Izlasku – povratku prognanog naroda Izraela iz Vavilona u Jerusalim. Autor zamišlja ritualni povratak na Sion (Judu) predvođen Jehovom. Na važnost ove teme ukazuje njeno postavljanje na početak i kraj Druge knjige Isaije (40:3–5, 55:12–13). Ovaj novi egzodus je više puta povezan sa izlaskom Izraela iz Egipta u Hanan pod božanskim vođstvom, ali sa novim elementima. Ove veze uključuju sledeće:

Prvobitni učesnici Izlaska su otišli „u velikoj žurbi“ (Izl 12:11, Ponovljeni 16:3), dok učesnici ovog novog Izlaska „neće izaći u velikoj žurbi“ (Isaija 52:12).
Zemlja između Egipta i Kanaana u prvom izlasku bila je „velika i strašna pustinja, sušna pustara“ (5. Mojsijeva 8:15), ali u ovom novom Izlasku, zemlja između Vavilona (Mezopotamije) i Obećane zemlje biće pretvorena u raj, gde će planine biti spuštene, a doline podignute da stvore ravan put (Isaija 40:4).
U prvom Izlasku, vodu je dao Bog, ali jedva. U novom Izlasku, Bog će „učiniti pustinju jezercem vode i suvu izvorima vode“ (Isaija 41:18).

Question 10

Hrišćanski pogled

Accepted Answer

Najraniji hrišćani, nadovezujući se na mesijansko tumačenje Enoha, tumačili su Isaiju 52:13–53:12, četvrtu od pesama, kao proročanstvo o smrti i uzvišenju Ješue (Isusa), ulogu koju je sam Ješua prihvatio prema Luki 4: 17–21. Knjiga Isaije je imala ogroman uticaj na formiranje hrišćanstva, od pobožnosti prema Devici Mariji do antijevrejske polemike, srednjovekovne ikonografije strasti i modernog hrišćanskog feminizma i teologije oslobođenja. Poštovanje Isaije bilo je toliko visoko da se knjiga često nazivala „Peto jevanđelje“: prorok koji je govorio o Hristu i Crkvi jasnije od bilo koga drugog. Njegov uticaj seže izvan Crkve i hrišćanstva na englesku književnost i na zapadnu kulturu uopšte, od libreta Hendelovog Mesije do mnoštva takvih svakodnevnih fraza kao što su „mačevi u raonike“ i „glas u pustinji“.

Isaija daje 27 od 37 citata iz proroka u Pavlovim poslanicama, i zauzima visoko mesto u Jevanđeljima i Delima apostolskim. Isaija 7:14, gde prorok uverava kralja Ahaza da će Bog spasiti Judu od invazijskih vojski Izraela i Sirije, čini osnovu za doktrinu iz Mateja 1:23 o nevinom rođenju, dok Isaija 40:3–5 Slika prognanog Izrailja predvođenog Bogom i koji se vraća kući u Jerusalim na novoizgrađenom putu kroz pustinju preuzeta je u sva četiri Jevanđelja i primenjena na Jovana Krstitelja i Ješuu (Isusa).

Mnogi odlomci iz Isaije koji su poznati hrišćanima stekli svoju popularnost ne direktno od Isaije, već zahvaljujući upotrebi od strane Ješue (Isusa) i ranih hrišćanskih autora – ovo se posebno odnosi na Knjigu Otkrivenja, koja u velikoj meri zavisi od Isaije zbog svog jezika. i slike.

1	Buntovni narod
2	Božija vladavina
3	Sud nad Jerusalimom i Judom
4	Izdanak Jehovin
5	Pesma o vinogradu Prekori i osuda
6	Isaijino poslanje
7	Emanuel
8	Bog će dovesti Asirce da kazne Izrael
9	Budući car Božiji gnev prema Izraelu
10	Ostatak Izraelov
11	Jesejev Izdanak
12	Zahvalnost Bogu
13	Proroštvo o Vavilonu
14	Proroštvo o Asiriji Proroštvo o Filisteji
15	Proroštvo o Moavu
16	Proroštvo o Moavu
17	Proroštvo o Damasku
18	Proroštvo o Kušu
19	Proroštvo o Egiptu
20	Proroštvo o Egiptu i Kušu
21	Proroštvo o Vavilonu Proroštvo o Seiru Proroštvo o Arabiji
22	Proroštvo o Jerusalimu
23	Proroštvo o Tiru
24	Najava uništenja zemlje
25	Hvalospev Jehovi
26	Pesma Jehovina
27	Izbavljenje Izraela
28	Prekor Efremu
29	Prekor Davidovom gradu
30	Prekor tvrdoglavom narodu
31	Prekor onima koji se uzdaju u Egipat
32	Najava carstva pravednosti Prekor ženama iz Jerusalima
33	Nevolja i izbavljenje
34	Sud nad narodima
35	Radost otkupljenih
36	Asirci prete Jerusalimu
37	Ezekija traži savet od Isaije Asirci ponovo prete Isaijina poruka Ezekiji
38	Ezekijina bolest i oporavak
39	Glasnici iz Vavilona
40	Uteha za Božiji narod
41	Pomagač Izraelov
42	Sluga Jehovin Hvalospev Jehovi Izrael je gluv i slep
43	Izraelov jedini Spasitelj
44	Izrael je izabrani narod Jehova je jedini Bog
45	Jehova je jedini Bog
46	Vavilonski bogovi
47	Pad Vavilona
48	Tvrdoglavost Izraela Najava Izraelovog izbavljenja
49	Sluga Jehovin Najava obnove Izraela
50	Izraelov greh i poslušnost Sluge Jehovinog
51	Najava večnog izbavljenja Siona Čaša Jehovine srdžbe
52	Stradanje i slava Sluge Jehovinog
53	Stradanje i slava Sluge Jehovinog
54	Najava Sionove slave
55	Poziv žednima
56	Spasenje za sve Bog optužuje opake
57	Uteha za ponizne
58	Istinski post
59	Greh, priznanje i otkupljenje
60	Slava Siona
61	Godina Božije milosti
62	Godina Božije milosti
63	Dan Božije osvete i otkupljenja Hvalospev i molitva
64	Hvalospev i molitva
65	Sud i spasenje Novo nebo i nova zemlja
66	Sud i nada

Predavanja

Tumačenja

Sve Objave

Prorok

Isaija

Ukratko:

Studija:

Sadržaj:

1. Poglavlje:

BUNTOVNI NAROD

Sveti Spisi

Biblija

Sveti Spisi

Biblija