1 Teško onima koji donose nepravedne zakone,
onima koji izdaju tlačiteljske uredbe,
2 da siromahe liše prava
i uskrate pravdu potlačenima moga naroda,
da od udovica načine plen
i da opljačkaju siročad.
3 Šta ćete učiniti na dan kazne,
kada nesreća dođe izdaleka?
Kome ćete otrčati po pomoć?
Gde ćete ostaviti svoje bogatstvo?
4 Ostaće vam samo da se zgurite među sužnjima
ili da padnete među pobijene.
I pored svega, njegov gnev se ne odvrati,
još mu je ruka podignuta.
5 Teško Asircu, šibi moga gneva,
u čijoj ruci je batina moje srdžbe!
6 Šaljem ga protiv bezbožnog naroda,
protiv naroda koji me razgnevi,
da ga orobi i opljačka,
da ga izgazi kao blato na ulici.
7 Ali njemu to nije namera,
nije to ono što je naumio –
on bi da zatre
i istrebi mnoge narode.
8 „Zar svi moji zapovednici nisu carevi?” govori on.
9 „Zar nije Kalno prošao kao Karhemiš,
Hamat kao Arpad,
Samarija kao Damask?
10 Kao što mi ruka dograbi carstva idolâ,
čiji likovi nadmašiše one iz Jerusalima i Samarije,
11 isto ću učiniti sa Jerusalimom i njegovim likovima
kao što sam sa Samarijom i njenim idolima.”
12 Kada Gospod završi sve što ima da uradi sa gorom Sion i sa Jerusalimom, reći će: „Kazniću bahato hvalisanje asirskog cara i oholost u njegovim očima. 13 Jer, on kaže:
„‚To sam uradio snagom svoje ruke
i svojom mudrošću, jer sam uman.
Uklonio sam međe narodima,
opljačkao njihova blaga;
kao junak sam pokorio njihove vladare.
14 Moja je ruka našla bogatstvo narodâ
kao što se nalazi gnezdo.
Kao što se kupe ostavljena jaja,
tako sam ja pokupio sve zemlje,
i niko ne lepetnu krilom,
niti usta otvori da pijukne.‘”
15 Zar se sekira hvališe nad onim ko njome zamahuje,
ili se testera veliča nad onim ko njome reže?
Kao da šiba uzmahuje onim ko je diže
ili kao da batina diže onoga ko nije drvo!
16 Zato će Gospod, Jehova nad vojskama, na njegove uhranjene
poslati bolest od koje se kopni,
pod njegovim sjajem zapaliti bukteći oganj.
17 Svetlost Izraelova postaće oganj,
njegov Svetac plamen.
U jednom danu će mu trnje i drač
zapaliti i proždreti.
18 Sjaj njegovih šuma i plodnih polja
potpuno će uništiti,
i biće kao kada bolesnik kopni.
19 Stabala koja ostanu u njegovoj šumi biće toliko
da ih i dete može popisati.
Ostatak Izraelov
20 Toga dana Ostatak Izraelov,
preživeli naroda Jakovljevog,
neće se više uzdati
u onoga koji ih je pokosio,
nego će se istinski uzdati u Jehovu,
Sveca Izraelovog.
21 Ostatak će se vratiti,
Ostatak Jakovljev će se vratiti Bogu silnome.
22 Ako tvoga naroda, Izraele, bude koliko i morskog peska, ipak će se vratiti samo Ostatak. Određeno je uništenje, sveopšte i pravedno. 23 Gospod, Jehova nad vojskama, uništiće svu zemlju, kao što je odredio.
24 Stoga ovako kaže Gospod, Jehova nad vojskama:
„Narode moj, koji živiš na Sionu,
ne boj se Asirije, koja te bije šibom
i na tebe diže batinu kao što je i Egipat.
25 Uskoro će prestati moj gnev;
moja srdžba će ih uništiti.”
26 Jehova nad vojskama udariće je bičem
kao kad je udario Midjan kod stene Orev
i podići štap nad vodama, kao što je i u Egiptu.
27 Toga dana će njeno breme spasti sa tvojih pleća
i njen jaram sa tvoga vrata.
A jaram će se slomiti jer si se ugojio.
28 Dolaze do Ajata,
prolaze kroz Migron,
u Mihmašu skladište zalihe.
29 Prelaze preko prevoja i kažu:
„Prenoćićemo u Gevi.”
Rama drhti,
Giva Saulova beži.
30 Poviči, Kćeri galimska!
Slušaj, Laiša!
Jadan Anatot!
31 Madmena beži,
narod Gevima traži zaklon.
32 Danas će stati u Novu,
zamahnuti pesnicom prema gori Kćeri sionske,
brdu jerusalimskom.
33 Evo, Gospod, Jehova nad vojskama,
otkresaće grane velikom silom.
Najviša stabla biće posečena,
visoka snižena.
34 Sekirom će poseći šumske šiprage;
Liban će pasti pred Silnim.
