Za jednu noć Ar Moavski
    razoren, ućutkan.
Za jednu noć Kir Moavski
    razoren, ućutkan.
² Divon se penje ka svom hramu,
    na svoje uzvišice, da plače.
Moav nariče
    nad Nevom i Medvom.
Svaka glava obrijana,
    svaka brada odsečena.
³ Na ulicama obučeni u kostret;
    na krovovima i trgovima
    svi nariču, svi liju suze.
⁴ Hešbon i Elale zapomažu,
    glas im se čuje do Jahaca.
Moavski vojnici drhte,
    duša im teskobna.
⁵ Srce mi se cepa zbog Moava.
    Njegovi begunci beže sve do Coara,
    sve do Eglat-Šelišije.
Penju se ka Luhitu, plačući putem;
    na drumu za Horonajim
    svoju propast oplakuju.
⁶ Presušile su vode Nimrima
    i trava je svenula;
rastinje je nestalo,
    nigde zelenila.
⁷ Zato sve što su stekli i uštedeli
    nose preko klanca Vrba.
⁸ Jauk se razleže moavskom granicom,
    njihova kuknjava sve do Eglajima,
    njihova kuknjava sve do Beer-Elima.
⁹ Pune su krvi vode Dimona,
    ali ja ću još jedno na njega navaliti:
lava na Moavove begunce
    i one koji preostanu u zemlji.