Proroštvo o Kušu
1 Teško tebi, zemljo ispunjena zujanjem krila,
s one strane Kušovih reka,
2 koja glasnike šalješ morem
i vodom u čamcima od trske.
Pohitajte, brzi glasnici,
narodu visokom i glatke kože,
narodu koga se boje blizu i daleko,
narodu moćnom i nasilnom,
čija je zemlja izbrazdana rekama.
3 Svi stanovnici sveta,
vi koji živite na zemlji,
kada se digne barjak na gorama, videćete ga,
i kada se oglasi ovnujski rog, čućete ga.
4 Jehova mi ovako reče:
„Gledaću ćutke iz svoga prebivališta,
kao vazduh kada treperi od žege,
kao oblak rose tokom pripeke o žetvi.”
5 Jer, pre žetve, kada nestane pupoljak,
a cvet postane grozd koji zri,
on će izdanke odseći kosirima,
a grane poseći i odneti.
6 Biće sve ostavljene
gorskim pticama grabljivicama
i divljim životinjama:
grabljivice će na njima provoditi leto,
a životinje zimu.
7 U to vreme će darove Jehovi nad vojskama
donositi narod visok i glatke kože,
narod koga se boje blizu i daleko,
narod moćan i nasilan,
čija je zemlja izbrazdana rekama,
na mesto Imena Jehove nad vojskama,
na goru Sion.
