„Imamo jak grad!
    Bog mu dodeli spasenje
    za zidove i bedeme.
² Otvorite kapije
    da uđe pravedan narod,
    narod koji čuva vernost.
³ Daćeš savršen mir
    onome ko je postojan,
    jer se u tebe uzda.
⁴ Uzdajte se u Jehovu doveka
    jer je Jehova Bog^[a] večna Stena.
⁵ On obara one koji borave na visini;
    visok grad obara,
na zemlju ga obara,
    u prašinu baca.
⁶ Noge ga gaze,
    noge potlačenih,
    koraci siromaha.
⁷ Pravednikova staza je ravna,
    ti poravnavaš stazu pravednikovu.
⁸ Da, na putu tvoje pravde te čekamo, Jehova;
    tvoje Ime i spomen na tebe
    želja su naše duše.
⁹ Noću mi duša čezne za tobom,
    moj duh te svesrdno traži.
Jer, kad tvoja pravda stigne na zemlju,
    stanovnici zemlje uče se pravednosti.
¹⁰ Iako se opakome ukazuje milost,
    on se ne nauči pravednosti.
U zemlji čestitih on i dalje čini zlo
    i ne obazire se na veličanstvo Jehovino.
¹¹ Jehova, ruka ti je visoko podignuta,
    ali oni je ne vide.
Neka vide tvoju revnost
    za tvoj narod i postide se.
    Neka ih proguta oganj tvojim dušmanima namenjen.
¹² Jehova, ti si za nas odredio mir.
    Sve što smo učinili, ti si učinio za nas.
¹³ Jehova, Bože naš,
    nad nama su vladali i drugi gospodari osim tebe,
    ali mi samo tvom Imenu ukazujemo čast.
¹⁴ Oni su sada mrtvi, više ne žive,
    njihovi duhovi neće ustati iz mrtvih.
Ti si ih kaznio i doneo im propast
    i izbrisao svaki spomen na njih.
¹⁵ Ti si, Jehova, umnožio narod,
    umnožio si narod i proslavio se.
    Ti si proširio sve granice zemlje.
¹⁶ Jehova, narod ti je došao u svojoj nevolji.
    Kad si ga vaspitavao stegom,
    tebi se molio.
¹⁷ Kao što se trudna žena
    kojoj se primakao porođaj
previja i viče od bola,
    takvi smo i mi bili pred tobom, Jehova.
¹⁸ Bili smo trudni,
    previjali se od bola, a rodili vetar.
Nismo doneli spasenje na zemlji,
    nismo rodili stanovnike sveta.
¹⁹ Ali tvoji mrtvi će oživeti,
    tela će im vaskrsnuti.
Probudite se i zakličite od radosti,
    vi koji živite u prašini.
Tvoja rosa je kao rosa jutarnja;
    zemlja će roditi svoje mrtve.
²⁰ Idi, moj narode,
    uđi u svoje odaje
    i za sobom zatvori vrata.
Sakrij se nakratko
    dok njegov gnev ne prođe.
²¹ Jer, evo, Jehova izlazi iz svog prebivališta
    da kazni stanovnike zemlje za njihove grehe.
Zemlja će pokazati svu krv
    koja je na njoj prolivena
    i neće više kriti one koji su poklani na njoj.”