Prekor Davidovom gradu
1 Teško Arielu[a],
Arielu, gradu u kom se utaborio David.
Dodaje godinu na godinu,
praznik mu ide za praznikom.
2 Ali ja ću dići opsadu pod Arielom,
i biće plača i kuknjave,
i on će mi biti kao ognjište žrtvenika[b].
3 Utaboriću se oko tebe,
opkoliti te opsadnim kulama
i podići nasipe.
4 Oboren, govorićeš sa zemlje;
govor će ti biti mumlanje iz prašine.
Glas će ti dolaziti iz zemlje kao duh pokojnikov,
govor će ti biti šapat iz prašine.
5 A mnoštvo tvojih neprijatelja
kao sitan prah će postati,
mnoštvo nasilničko
kao razvejana pleva.
Iznenada, u magnovenju,
6 Jehova nad vojskama pohodiće te
sa grmljavinom, zemljotresom i silnom tutnjavom,
s vihorom i olujom i plamtećim ognjem koji proždire.
7 Tada će mnoštvo narodâ koji se bore protiv Ariela,
koji nasrću na njega i njegove tvrđave i opsedaju ga,
biti kao san, kao snoviđenje,
8 kao kada gladan čovek sanja da jede,
a budi se praznog želuca,
ili kada žedan čovek sanja da pije,
a budi se malaksao i žedan,
tako će biti s mnoštvom narodâ
koji se bore protiv gore Sion.
9 Zapanjite se! Začudite se!
Oslepite se, obnevidite!
Napijte se, ali ne od vina!
Teturajte se, ali ne od opojnog pića!
10 Jehova je na vas izlio duha učmalosti.
Zatvorio vam je oči – vaše proroke;
pokrio vam je glave – vaše videoce.
11 Zato vam je ovo viđenje kao reči zapečaćene knjige. Ako je date nekom ko zna da čita i kažete mu: „Molimo te, pročitaj ovo”, on će reći: „Ne mogu, jer je zapečaćeno.” 12 Ili, ako je date nekom ko ne zna da čita i kažete mu: „Molimo te, pročitaj ovo”, on će reći: „Ne znam da čitam.”
13 Jehova kaže:
„Ovaj narod mi samo ustima prilazi
i usnama me poštuje,
a srce mu je daleko od mene.
Boje me se samo zbog zapovesti
naučenih od ljudi.
14 Stoga ću, evo, opet zapanjiti ovaj narod
čineći sve čudo za čudom.
Nestaće mudrost mudrih,
iščeznuti umnost umnih.”
15 Teško onima koji traže dubine
da svoje naume sakriju od Jehove,
koji svoja dela čine u tami,
govoreći: „Ko nas vidi? Ko će saznati?”
16 Kako sve naopako činite!
Kao da se za grnčara misli da je glina!
Zar će delo reći za onoga koji ga je napravio:
„Nije me on napravio”?
Može li lonac da kaže za grnčara:
„On ništa ne razume”?
17 Liban će se ubrzo pretvoriti
u plodnu njivu,
a plodna njiva izgledaće kao šuma.
18 Toga dana će gluvi čuti reči knjige
i oči slepih progledati iz tmine i mraka.
19 Ponizni će se opet radovati u Jehovi,
ubogi se radovati u Svecu Izraelovom.
20 Nestaće bezočni, iščeznuti podrugljivci;
biće istrebljeni svi koji smišljaju zlo –
21 oni koji druge okrivljuju rečju,
koji na sudu postavljaju zamku sudiji
i bez razloga uskraćuju pravdu nedužnome.
22 Zato Jehova, koji je otkupio Avrahama, ovako kaže Jakovljevom narodu:
„Jakov se više neće stideti,
više neće prebledeti u licu.
23 Kada vidi svu svoju decu,
moje delo usred sebe,
držaće moje Ime svetim.
Držaće svetim Sveca Jakovljevog,
bojati se Boga Izraelovog.
24 Oni koji su duhom zastranili, urazumiće se;
oni koji gunđaju, prihvatiće pouku.”
