¹ Teško onima koji u Egipat silaze po pomoć,
    na konje se oslanjaju,
u borna kola se uzdaju, jer ih je mnogo,
    i u konjanike, jer su vrlo snažni,
a ne gledaju u Sveca Izraelovog,
    niti od Jehove traže pomoć.
² Ali i on je mudar i može da navali nesreću.
    On svoje reči ne povlači.
Ustaće protiv kuće zlih,
    protiv onih koji pomažu zlikovcima.
³ Egipćani su samo ljudi, nisu Bog;
    konji su im od mesa, a ne od duha.
Kada Jehova ispruži ruku,
    posrnuće pomagač
i pasti onaj kome pomaže
    – obojica će propasti zajedno.

„Kao kad lav, mladi lav,
    reži nad svojim plenom,
pa se mnoštvo pastira
    protiv njega okupi,
a on se ne plaši njihove vike
    niti ga uznemirava njihova galama,
tako će i Jehova nad vojskama sići
    da povede boj za goru Sion
    i njene visove.
⁵ Kao što ptice kruže nad gnezdom,
    tako će Jehova nad vojskama štititi Jerusalim.
Štitiće ga i izbaviti,
    poštedeti ga i spasti.
⁶ Vratite se, Izraelci, Onome protiv koga se
    tako silno pobuniste.
⁷ Jer, toga dana će svaki od vas
    odbaciti idole od srebra i zlata
    koje su vaše grešne ruke načinile.
⁸ Asirija će pasti od mača, ali ne ljudskog;
    proždreće je mač, ali ne čovečiji.
Bežaće pred mačem,
    i njeni mladići postaće kulučari.
⁹ Pašće njeno utvrđenje zbog užasa,
    prestraviti se njeni zapovednici
kad ratni barjak ugledaju”,
    govori Jehova,
čiji je oganj na Sionu,
    čija je peć u Jerusalimu.