² Milostiv nam budi, Jehova!
    Tebe iščekujemo!
Budi nam snaga svakog jutra,
    naše spasenje u vreme nevolje.
³ Narodi pobegnu kada zagrmiš,
    narodnosti se rasprše kada ustaneš.
⁴ Plen se skuplja kao što skakavac žanje,
    kao jato skakavaca na njega se bacaju.
⁵ Jehova je uzvišen, jer prebiva na visini,
    Sion će ispuniti pravdom i pravednošću.
⁶ Biće on čvrst temelj u tvojim vremenima,
    bogata riznica mudrosti, znanja i spasenja.
    Strah od Jehove blago je od njega.

⁷ Evo, njihovi junaci kukaju na ulicama,
    vesnici mira gorko plaču.
⁸ Opusteše drumovi,
    nema putnika na putevima.
Savezništva se raskidaju,
    svedoci preziru,
    niko se ne poštuje.
⁹ Zemlja tuguje i kopni,
    Liban je postiđen i vene.
Šaron je kao pustinja,
    u Bašanu i Karmelu lišće opada.
¹⁰ „Sada ću ustati”, kaže Jehova.
    „Sada ću se uzdići,
    sada se uzvisiti.”
¹¹ Plevu začinjete, strnjiku rađate!
    Vaš dah je oganj koji će vas proždreti.
¹² Narodi će goreti kao krečni kamen,
    zapaliti se kao posečeno trnje.

¹³ „Čujte šta sam učinio,
    vi koji ste daleko i vi koji ste blizu;
    spoznajte moju snagu.”
¹⁴ Grešnici na Sionu su prestravljeni,
    bezbožnike hvata drhtavica.
„Ko će od nas opstati kraj vatre koja proždire?
    Ko će od nas opstati kraj večnog ognja?”
¹⁵ Onaj ko živi pravedno
    i govori ono što je pravo,
ko odbija iznuđen dobitak,
    ko ne pruža ruku da primi mito,
ko zapušava uši da ne sluša o krvoproliću
    i zatvara oči da ne gleda zlo –
¹⁶ taj će živeti na visovima,
    tvrđava na litici biće mu utočište,
imaće dovoljno hleba
    i vode mu neće ponestati.
¹⁷ Oči će ti gledati cara u njegovoj lepoti
    i posmatrati zemlju koja se prostire daleko.
¹⁸ Razmišljaćeš o proteklom užasu:
    „Gde je sada onaj koji je brojao?
Gde je onaj koji je vagao?
    Gde je onaj koji je prebrojavao kule?”
¹⁹ Više nećeš videti te bahate ljude,
    ljude govora nerazgovetnog,
    jezika čudnog i nerazumljivog.
²⁰ Pogledaj ka Sionu, gradu naših svetkovina.
    Oči će ti videti Jerusalim,
stanište mirno, šator koji se neće pomeriti,
    čiji se kočići neće iščupati
    niti će mu ijedan konopac pući.
²¹ Tamo će Jehova, Silni,
    biti kao mesto širokih reka i potoka
kojim ne plove galije
    i ne prolaze moćne lađe.
²² Konopci im vise nezategnuti,
    pa jarbol ne stoji čvrsto;
    jedro nije razapeto.
Tada će se deliti veliko blago,
    pa će se i hromi domoći plena.
²³ Jer, Jehova je naš sudija,
    Jehova je naš zakonodavac,
Jehova je naš car.
    On će nas spasti.
²⁴ Niko ko živi na Sionu neće reći: „Bolestan sam.”
    Biće oprošteni gresi njegovih žitelja.