Ezekija traži savet od Isaije
(2. Car 19:1-7)
37 Kada je car Ezekija to čuo, razdre svoju odeću, obuče se u kostret i ode u Dom Jehovin, 2 a upravitelja palate Eljakima, pisara Ševnu i glavne sveštenike, sve obučene u kostret, posla proroku Isaiji sinu Amocovom 3 da mu kažu: „Ovako kaže Ezekija: ‚Ovo je dan nevolje, uvredâ i sramote, kao kada dete treba da izađe iz majčine utrobe, a ona nema snage da ga rodi. 4 Možda će Jehova, tvoj Bog, čuti sve ono što je rekao glavni savetnik u ime svoga gospodara, asirskog cara, koji ga je poslao da vređa Boga živoga. A kad ga čuje, možda će ga Jehova, tvoj Bog, kazniti zbog onoga što je rekao. Stoga se pomoli za ovaj Ostatak koji je još preostao.‘”
5 Kada su službenici cara Ezekije došli Isaiji, 6 on im reče: „Recite svom gospodaru: ‚Ovako kaže Jehova: Ne plaši se onog što si čuo – porugâ kojima su me obasule slugice asirskog cara. 7 Staviću u njega duha, pa kad čuje jednu vest, vratiće se u svoju zemlju. A onda ću ga u njegovoj zemlji pogubiti mačem.‘”
Asirci ponovo prete
(2. Car 19:8-19)
8 Kada je glavni savetnik čuo da je asirski car otišao iz Lahiša, on se povuče i ode u Livnu, gde nađe cara kako ratuje protiv nje.
9 Sanherib dobi vest da je Tirhaka, car Kuša, krenuo da zarati s njim. Kada je to čuo, posla glasnike Ezekiji, rekavši im: 10 „Kažite judejskom caru Ezekiji:
„‚Nemoj da te zavara bog na koga se oslanjaš kada kaže: „Jerusalim neće biti predat u ruke asirskom caru.” 11 Svakako si čuo šta su asirski carevi učinili sa svim zemljama – da su ih potpuno uništili. Zar misliš da ćete se vi izbaviti? 12 Zar su bogovi Gozana, Harana, Recefa i Edenaca u Telasaru izbavili svoje narode, koje su moji preci zatrli? 13 Gde su sada car Hamata, car Arpada i car Laira, Sefarvajima, Hene i Ive?‘”
14 Ezekija uze pismo od glasnika i pročita ga, a zatim ode u Dom Jehovin i raširi ga pred Jehovom.
15 Onda se Ezekija pomoli pred Jehovom: 16 „Jehova nad vojskama, Bože Izraelov, koji si na prestolu među heruvimima. Ti jedini si Bog nad svim carstvima na zemlji. Ti si sazdao nebo i zemlju. 17 Slušaj, Jehova, i čuj. Otvori oči, Jehova, i pogledaj. Čuj Sanheribovu poruku koju je poslao da izvređa Boga živoga. 18 Istina je, Jehova, da su asirski carevi uništili ove narode i njihove zemlje. 19 Bacili su njihove bogove u vatru i uništili ih, jer oni i nisu bili bogovi, nego dela ljudskih ruku izrađena od drveta i kamena. 20 Sada nas, Jehova, Bože naš, spasi iz njegovih ruku, da sva carstva na zemlji znaju da si ti, Jehova, jedini Bog.”
Isaijina poruka Ezekiji
(2. Car 19:20-37)
21 Tada Isaija sin Amocov posla ovu poruku Ezekiji: „Ovako kaže Jehova, Bog Izraelov: ‚Zato što si mi se molio zbog Sanheriba, cara Asirije, 22 evo šta Jehova kaže protiv njega:
„‚Devica-Kći sionska
prezire te, ruga ti se.
Kći jerusalimska
za tobom maše glavom.
23 Koga si vređao
i koga hulio?
Na koga si vikao
i bahato ga gledao?
Zar na Sveca Izraelovog!
24 Preko svojih slugu
Gospoda si vređao.
I rekao si:
„Sa mnoštvom svojih kola
popeh se na visove gora,
na najviše vrhove Libana.
Posekoh mu najviše kedrove
i najlepše borove.
Stigoh mu do najdaljih krajeva,
do šuma najgušćih.
25 Kopao sam zdence u tuđim zemljama
i pio vodu.
Tabanima svojim
sve sam egipatske reke isušio.”
26 „‚Zar nisi čuo?
Davno sam to odredio,
od iskona naumio,
a sada ostvarujem:
da ti utvrđene gradove
u gomile krša pretvoriš.
27 Žitelji njihovi, iznemogli,
unezvereni su i postiđeni.
Kao biljke su u polju,
kao zeleni izdanci,
kao trava navrh krova
spržena pre no što naraste.
28 Znam kada sedaš
i kada izlaziš i vraćaš se
i kako na mene besniš.
29 A zato što besniš na mene
i što mi je tvoja bahatost doprla do ušiju,
staviću ti kuku u nozdrve i žvale u usta
i vratiti te putem kojim si došao.
30 „‚A ovo će ti biti znak, Ezekija:
„‚Ove ćete godine jesti ono što samo nikne,
a dogodine ono što samo izraste.
Treće godine sejaćete i žnjeti,
saditi vinograde i jesti od njihovog roda.
31 Preostali od naroda Jude
pustiće koren i doneti rod.
32 Iz Jerusalima će izaći Ostatak,
sa gore Sion Preživeli.
Učiniće to revnost Jehove nad vojskama.
33 „‚Stoga ovako kaže Jehova o caru Asirije:
Neće ući u ovaj grad
ni ovde odapeti strelu.
Neće pred njega doći sa štitom
ni opsadne nasipe dići oko njega.
34 Putem kojim je došao,
njime će se i vratiti.
Neće ući u ovaj grad‘, govori Jehova.
35 ‚Braniću ovaj grad i spasti ga,
sebe radi i radi moga sluge Davida.‘”
36 Tada izađe anđeo Jehovin i pogubi sto osamdeset pet hiljada ljudi u asirskom taboru. Kada su ljudi ujutro ustali, a ono – svuda leševi! 37 Tada asirski car Sanherib rasturi tabor i povuče se, pa se vrati u Ninivu i tamo ostade.
38 Jednog dana, dok se klanjao u hramu svoga boga Nisroha, njegovi sinovi Adrameleh i Šarecer pogubiše ga mačem i pobegoše u zemlju Ararat. Na mestu cara nasledi ga njegov sin Esarhadon.
