Uteha za Božiji narod
1 „Tešite, tešite moj narod”, kaže vaš Bog.
2 „Govorite nežno Jerusalimu
i objavite da je njegovo teško služenje okončano,
da mu je greh okajan,
da je iz ruke Jehovine primio dvostruko za sve svoje grehe.”
3 Glas viče: „U pustinji pripremite put Jehovi,
u pustoši poravnajte drum za Boga našega!
4 Svaka dolina će se uzdići,
svaka planina i brdo slegnuti,
tle džombasto postaće ravno
i vrleti ravnica.
5 Tada će se otkriti Slava Jehovina
i svi ljudi će je zajedno videti.
Jer, usta Jehovina su govorila.”
6 Glas kaže: „Viči.”
A ja rekoh: „Šta da vičem?”
„Svaki čovek je kao trava
i sva njegova privrženost kao poljski cvet;
7 trava se osuši i cvet otpadne
kad na njih dune dah Jehovin.
Da, narod je trava.
8 Trava se osuši i cvet otpadne,
ali reč Boga našega ostaje doveka.”
9 Popni se na visoku goru,
ti koji donosiš radosnu vest Sionu,
snažno podigni glas,
ti koji donosiš radosnu vest Jerusalimu
– podigni ga, ne boj se.
Kaži Judinim gradovima:
„Evo Boga vašega!”
10 Evo, Gospod Jehova dolazi sa silom
i svojom rukom vlada.
Evo, s njim je njegova nagrada,
a pred njim njegova naknada.
11 Kao pastir napasa svoje stado;
svojom rukom skuplja jagnjad
i u nedrima ih nosi,
a dojilice vodi.
12 Ko je dlanom izmerio more
ili pedljem premerio nebesa?
Ko je zemaljsku prašinu skupio u korpu,
na kantaru izvagao planine,
a na terazijama bregove?
13 Ko je usmeravao duh Jehovin
ili ga učio kao savetnik?
14 Kome se obratio da ga prosvetli?
Ko ga je uputio na put pravde,
dao mu znanje i pokazao mu put do mudrosti?
15 Evo, narodi su kao kap u vedru,
vrede kao trun prašine na vagi.
Evo, on podiže ostrva kao da su prah.
16 Liban ne bi bio dosta za vatru na žrtveniku,
ni njegove životinje za paljenice.
17 Pred njim su svi narodi kao ništa,
za njega su ništavni i manje nego ništa.
18 S kim ćete uporediti Boga?
S kakvim likom ćete ga uporediti?
19 S idolom? Njega izliva zanatlija,
a zlatar ga oblaže zlatom
i izrađuje mu lančiće od srebra.
20 Ko je suviše siromašan za takvu žrtvu,
bira drvo koje ne trune,
pa traži veštog zanatliju
da napravi idola koji se neće preturiti.
21 Zar ne znate? Zar niste čuli?
Zar vam od početka nije rečeno?
Zar, od kad je svet utemeljen, niste razumeli?
22 On sedi na prestolu nad zemljom,
čiji su žitelji kao skakavci.
Nebesa razastire kao zavesu
i razapinje ih kao šator za stanovanje.
23 Kneževe predaje ništavilu
i vladare ovoga sveta u ništa pretvara.
24 Tek što budu zasađeni,
tek što budu zasejani,
tek što im se stabljika ukoreni u zemlji,
on dune na njih i oni se osuše,
vihor ih raznese kao strnjiku.
25 „S kim ćete me uporediti?” kaže Svetac.
„Ili ko mi je ravan?”
26 Podignite pogled ka nebesima
i pogledajte: Ko je sve to stvorio?
Onaj koji izvodi vojsku zvezda,
jednu po jednu, i svaku po imenu zove.
Zbog njegove velike sile i silne snage
nijedna ne nedostaje.
27 Zašto govoriš, Jakove,
i žališ se, Izraele:
„Moj put je skriven od Jehove,
moj Bog ne mari za moju pravdu”?
28 Zar ne znate? Zar niste čuli?
Jehova je Bog večni,
Stvoritelj krajeva zemlje.
On se ne umara i ne malakše;
niko ne može u njegov um da pronikne.
29 On malaksalome daje snagu,
a slabome uvećava moć.
30 Mladići se umaraju i malakšu
i momci posrću i padaju,
31 ali oni koji se uzdaju u Jehovu obnoviće snagu
kao što orlovi obnavljaju perje.
Trčaće i neće malaksati,
hodaće i neće posustati.
