Pomagač Izraelov
1 „Umuknite preda mnom, ostrva!
Neka narodi obnove snagu,
neka priđu i govore.
Hajde da se zajedno nađemo na sudu.
2 Ko je probudio onoga sa istoka,
kojeg na svakom koraku prati pobeda?
Onaj koji mu predaje narode
i pred njim pokorava careve.
Mačem ih pretvara u prah,
lŷkom u plevu koju raznosi vetar.
3 On ih goni i nesmetano napreduje,
noge mu zemlju ne dodiruju.
4 Ko je to učinio i izvršio?
Onaj koji od početka poziva naraštaje –
ja, Jehova, koji sam bio s prvima od njih
i koji ću biti s poslednjima, ja sam taj.”
5 Ostrva su videla, i obuzima ih strah,
krajevi zemlje drhte.
Primiču se i stižu,
6 svako svakom pomaže
i govori svom bratu: „Budi jak!”
7 Zanatlija bodri zlatara
i onaj koji ravna čekićem
hrabri onoga koji kuje na nakovnju.
Za var kaže: „Dobar je”
i prikucava idola da se ne preturi.
8 „Ali ti, Izraele, moj slugo,
Jakove, koga sam izabrao,
potomče Avraama, moga prijatelja,
9 ti koga sam uzeo sa krajeva zemlje,
pozvao te iz njenih najdaljih zakutaka,
ti kome sam rekao: ‚Ti si moj sluga;
izabrao sam te i nisam te odbacio‘ –
10 ne boj se, jer ja sam s tobom,
ne plaši se, jer ja sam tvoj Bog.
Ja ću te osnažiti i pomoći ti,
ja ću te podupreti svojom desnicom pobedničkom.
11 Evo, biće postiđeni
i izvrgnuti ruglu
svi koji su besni na tebe.
Kao ništa će biti i propasti
oni koji ti se protive.
12 Tražićeš, ali nećeš naći
one koji se s tobom spore.
Oni koji protiv tebe ratuju
na kraju će biti kao ništa.
13 Jer ja, Jehova, tvoj Bog,
tvoju desnicu držim.
„Ja sam Onaj koji ti kaže:
‚Ne boj se; ja ću ti pomoći.‘
14 Ne boj se, crviću Jakove,
malobrojni Izraele,
jer sâm ja ću ti pomoći”,
govori Jehova, tvoj Otkupitelj,
Svetac Izraelov.
15 „Evo, napraviću od tebe mlatilo,
novo i oštro, sa mnogo zubaca.
Mlatićeš planine i zdrobiti ih
i od bregova ćeš napraviti plevu.
16 Vejaćeš ih, i vetar će ih odneti
i vihor oduvati.
A ti ćeš se radovati u Jehovi,
ponositi se u Svecu Izraelovom.
17 Siromasi i ubogi
traže vode, a nje nema,
jezik im se osušio od žeđi.
Ali ja, Jehova, uslišiću ih,
ja, Bog Izraelov, neću ih ostaviti.
18 Učiniću da poteku reke na goletima,
izvore otvoriti posred dolova.
Pustinju ću pretvoriti u jezerca,
isušenu zemlju u izvore vodâ.
19 Posadiću u pustinji
kedar, bagrem, mirtu i maslinu,
u pustolini zajedno staviti
borove, jele i čemprese,
20 da svi vide i znaju,
da razmisle i shvate
da je to ruka Jehovina učinila,
da je to stvorio Svetac Izraelov.
21 „Izložite svoj slučaj”, kaže Jehova.
„Iznesite dokaze”, kaže Car Jakovljev.
22 „Neka priđu i kažu nam
šta će se dogoditi.
Kažite nam o onome što je bilo pre,
šta znači, da o tome razmislimo
i saznamo njegov ishod.
Ili objavite nam ono što će biti,
23 kažite nam šta nosi budućnost,
da znamo da ste bogovi.
Učinite bar nešto, dobro ili zlo,
da se prestrašimo i ispunimo strahom.
24 Ali vi ste manje no ništa
i dela su vam ništavna;
odvratan je ko vas izabere.
25 Probudio sam jednoga sa severa,
i on dolazi;
sa istoka je pozvan po imenu.
On gazi vladare kao blato,
kao grnčar koji gazi glinu.
26 Ko je o tome govorio od početka,
da bismo znali,
ili unapred, da bismo rekli:
‚Bio je u pravu‘?
Niko nije govorio o tome,
niko prorokovao,
niko ni reč nije čuo od vas.
27 Ja sam prvi rekao Sionu:
‚Pogledaj, evo ih!‘
i Jerusalimu poslao glasnika
radosnih vesti.
28 Gledam, ali nema nijednoga,
nijednoga među ovima da dâ savet,
nijednoga da odgovori kad ih pitam.
29 Evo, svi su oni ništa!
Dela su im ništavna,
njihovi likovi vetar su i zbrka.”
