Izrael je izabrani narod
1 „Ali, slušaj sada, Jakove, moj slugo,
Izraele, koga sam izabrao.
2 Ovako kaže Jehova, koji te je stvorio,
koji te je u majčinoj utrobi oblikovao,
koji će ti pomoći:
Ne boj se, Jakove, moj slugo,
Ješurune, koga sam izabrao.
3 Jer, izliću vodu na žednu zemlju
i potoke na isušeno tle.
Svoga Duha ću ti izliti na potomstvo
i svoj blagoslov na tvoje potomke.
4 Nicaće kao trava na livadi,
kao topole pokraj vodâ tekućih.
5 Jedan će reći: ‚Ja sam Jehovin’,
drugi će se zvati imenom Jakovljevim,
treći će na ruci napisati: ‚Jehovin’
i uzeti ime Izrael.”
Jehova je jedini Bog
6 Ovako kaže Jehova, Car i Otkupitelj Izraelov, Jehova nad vojskama:
„Ja sam Prvi i Poslednji;
osim mene nema Boga.
7 Ko je kao ja? Neka se javi.
Neka to objavi i obrazloži mi.
Ko je još davno najavio šta će biti?
Neka nam on prorekne šta će biti.
8 Ne drhtite, ne bojte se.
Zar to nisam ja još davno
objavio i prorekao?
Vi ste mi svedoci.
Ima li Boga osim mene?
Ne, nema druge Stene,
ni za jednu ne znam.
9 „Ništavni su svi koji prave idole
i nema koristi od njihovih dragocenosti.
Oni koji svedoče za idole,
slepi su i neznalice –
na svoju sramotu.
10 Ko pravi boga i izliva idola
od kog nema koristi?
11 On i njemu slični
biće izvrgnuti sramoti;
zanatlije su samo ljudi.
Neka se svi okupe i pojave;
prepašće se i osramotiti.
12 Kovač uzima alat
i na užarenom ugljevlju
izrađuje idola,
čekićima ga oblikuje,
snažnom rukom obrađuje.
Ogladni i izgubi snagu,
ne pije vode i zamori se.
13 Drvodelja meri užetom,
pisaljkom crta lik,
pa ga delje dletima
i obeležava šestarom.
Napravi ga po ljudskom liku,
dâ mu lepotu čoveka,
da stoji u hramu.
14 Poseče kedrove
ili uzme čempres ili hrast,
pa ga za sebe odneguje među šumskim drvećem,
ili posadi bor, koji naraste od kiše.
15 To je čoveku ogrev;
on uzima malo drva da se ugreje,
pali vatru i peče hleb.
Ali izdelje i boga i slavi ga,
napravi idola i klanja mu se.
16 Polovinu izgori u vatri;
na tome isprži meso,
jede ga i najede se.
Uz to se i greje i govori:
‚Ah, toplo mi je; vidim vatru.‘
17 Od ostatka napravi boga, svog idola,
pada pred njim i klanja mu se.
Moli mu se i govori:
‚Spasi me, jer ti si moj bog.‘
18 Ništa oni ne znaju i ne razumeju;
oči su im zaslepljene, pa ne vide,
i srce zatvoreno, pa ne razumeju.
19 Niko da razmisli,
niko nema znanja ni pameti da kaže:
‚Polovinu sam izgoreo u vatri
i na žeravici ispekao hleb,
ispržio meso i pojeo ga.
Zar da od ostatka napravim nešto gnusno?
Zar da se klanjam drvenoj kladi?‘
20 Hrani se pepelom,
zavodi ga obmanuto srce,
ne može da se spase, ni da kaže:
‚Zar ovo u mojoj desnici nije laž?‘
21 „Sećaj se ovoga, Jakove,
i ti, Izraele, jer si moj sluga:
Ja sam te načinio, ti si moj sluga;
neću te zaboraviti, Izraele.
22 Razvejao sam tvoje prekršaje kao oblak,
tvoje grehe kao izmaglicu.
Vrati mi se, jer ja sam te otkupio.”
23 Pevajte od radosti, nebesa,
jer Jehova je to učinio;
vičite, dubine zemaljske.
Zapevajte, planine i svako drvo u vama,
jer Jehova je otkupio Jakova
i pokazuje svoju Slavu u Izraelu.
24 Ovako kaže Jehova, tvoj Otkupitelj,
koji te je u majčinoj utrobi sazdao:
„Ja sam Jehova, koji je sve stvorio,
koji je sâm razapeo nebo,
koji je bez pomoći rasprostro zemlju,
25 koji osujećuje znamenja lažnih proroka
i od gatalaca pravi ludake,
koji mudrace vrti u krugu
i znanje im pretvara u glupost,
26 koji obistinjuje reč svoga sluge
i ispunjava naum svojih glasnika,
koji za Jerusalim kaže: ‚Biće naseljen‘,
za Judine gradove: ‚Biće obnovljeni‘
i za njihove razvaline: ‚Ja ću ih podići,‘
27 koji kaže moru[a]:
‚Presahni! Ja ću ti isušiti reke!‘”
28 koji kaže za Kira: „On je moj pastir
i izvršiće sve što želim.
On će reći za Jerusalim: ‚Neka se obnovi‘
i za Hram: ‚Neka mu se postave temelji.‘
