³ „Slušaj me, narode Jakovljev,
    svi vi koji ste još ostali od naroda Izraelovog,
vi koje podupirem od kad ste začeti
    i nosim od kad ste se rodili.
⁴ I kada ostarite, ja sam On,
    i kada vam kosa osedi, ja ću vas podupirati.
Ja sam vas načinio i ja ću vas nositi,
    ja ću vas podupirati i ja ću vas izbavljati.

⁵ „S kim ćete me uporediti ili izjednačiti?
    S kim ćete mi naći sličnost,
    da možemo da se poredimo?
⁶ Neki sipaju zlato iz vreće
    i mere srebro na kantaru,
unajmljuju zlatara da od njega napravi boga,
    pred kojim padaju ničice i klanjaju mu se.
⁷ Dižu ga na pleća i nose,
    stavljaju na njegovo mesto
    i on tamo stoji i odande se ne miče.
Ako ga neko pozove, on se ne odaziva
    i nikog ne može da spase nevolje.
⁸ Sećajte se toga i budite jaki,
    primite to k srcu, buntovnici.
⁹ Sećajte se onoga što je bilo pre,
    u davnoj prošlosti.
Ja sam Bog, i nema drugoga;
    ja sam Bog, i niko mi nije sličan.
¹⁰ Ja od početka obznanjujem kraj,
    od davnina šta će tek da bude.
Ja kažem: Moj naum će se izvršiti
    i učiniću sve što želim.
¹¹ Sa istoka pozivam pticu grabljivicu,
    za svoj naum čoveka iz daleke zemlje.
Rekao sam, i izvršiću;
    naumio sam, i učiniću.
¹² Slušajte me, vi tvrdoglavi,
    vi koji ste daleko od pravednosti.
¹³ Primičem svoju pravednost
    – nije više daleko,
    moje spasenje neće zadocniti.
Spasenje ću dati Sionu,
    svoju Slavu Izraelu.”