Sluga Jehovin
1 Slušajte me, ostrva,
čujte ovo, daleki narodi:
Iz majčine utrobe Jehova me pozvao,
dok sam još bio u njoj, ime mi je pominjao.
2 Usta mi je napravio kao oštar mač,
u senci svoje ruke me sakrio;
učinio me uglačanom strelom
i sakrio u svom tobolcu.
3 Rekao mi je: „Ti si moj sluga, Izraele,
na kom ću pokazati svoju Slavu.”
4 Ali ja rekoh: „Uzalud sam se trudio,
snagu nizašta, uludo istrošio.
Ipak, kod Jehova je ono što mi pripada
i kod moga Boga je moja nagrada.”
5 A sada kaže Jehova –
on koji me je u majčinoj utrobi oblikovao
da mu budem sluga,
da mu vratim Jakova,
da mu saberem Izraela
jer sam stekao čast pred Jehovom
i moj Bog mi je snaga –
6 on kaže: „Premalo je za tebe
da mi budeš samo sluga
koji će Jakovljeva plemena dovesti nazad
i vratiti preživele Izraelove:
Učiniću te svetlošću za neznabošce,
da moje spasenje proneseš do krajeva zemlje.”
7 Ovako kaže Jehova, Otkupitelj i Svetac Izraelov,
onome koga narod prezire i gnuša ga se,
sluzi vladarâ:
„Videće te carevi, i ustati,
i poglavari, i pokloniti se
zbog Jehove, koji je veran,
Sveca Izraelovog, koji te izabrao.”
Najava obnove Izraela
8 Ovako kaže Jehova:
„U času povoljnom uslišiću te
i pomoći ti na dan spasenja.
Čuvaću te i postaviti te
da budeš Savez narodu,
da obnoviš zemlju
i ponovo dodeliš opustošena nasledstva,
9 da sužnjima kažeš: ‚Izađite‘
i onima u tami: ‚Pokažite se.‘”
Oni će pásti duž puteva
i nalaziti pašu na svim goletima.
10 Neće ih moriti ni glad ni žeđ,
niti će im nauditi pustinjska žega i sunce.
Vodiće ih Onaj koji im se smilovao,
provoditi ih kraj izvorâ vodâ.
11 Sve svoje planine pretvoriću u puteve
i moji drumovi će se povisiti.
12 Evo, doći će izdaleka –
neki sa severa, neki sa zapada,
neki iz zemlje Asuan.
13 Kličite, nebesa! Raduj se, zemljo!
Zapevajte, planine!
Jer, Jehova teši svoj narod
i smilovaće se svojim napaćenima.
14 Ali Sion reče: „Jehova me ostavio,
Gospod me zaboravio.”
15 „Može li žena da zaboravi svoje odojče,
da se ne sažali na dete koje je rodila?
Pa kad bi i zaboravila,
ja tebe neću zaboraviti.
16 Evo, u svoje dlanove sam te urezao,
tvoje zidine stalno su mi pred očima.
17 Sinovi ti se žurno vraćaju,
a odlaze oni koji su te pustošili.
18 Digni pogled i pogledaj uokolo:
svi se okupljaju i dolaze k tebi.
Tako mi života”, govori Jehova,
„sve ćeš ih na sebi nositi kao nakit;
staviti ih na sebe kao nevesta.
19 Iako si razorena i opustošena
i tvoja zemlja ogoljena,
sada ćeš biti pretesna za svoje žitelje,
a oni koji su te proždirali biće daleko.
20 Deca koja su se rodila nakon one koju si izgubila
jednog dana će na tvoje uši reći:
‚Ovo mesto nam je pretesno;
napravi nam mesta, da imamo gde da živimo.‘
21 Tada ćeš pomisliti:
‚Ko mi je rodio sve ove?
Izgubila sam decu i bila jalova,
izgnana i odbačena –
ko je ove odgajio?
Bila sam ostala potpuno sama –
odakle sad dođoše ovi?‘”
22 Ovako kaže Gospod Jehova:
„Evo, daću rukom znak neznabošcima,
podići svoju zastavu narodima,
i oni će ti u naručju doneti tvoje sinove,
a tvoje kćeri nositi na ramenima.
23 Carevi će ti biti staratelji,
a njihove carice dojkinje.
Klanjaće ti se licem do zemlje
i lizati ti prašinu s nogu.
Tada ćeš znati da sam ja Jehova.
Oni koji se uzdaju u mene,
neće se razočarati.”
24 Može li se plen oteti od ratnika?
Ili, mogu li se sužnji izbaviti od okrutnoga?
25 Ali ovako kaže Jehova:
„Da, sužnji će biti oteti od ratnika
i plen povraćen od okrutnoga.
Ja ću se boriti protiv onih
koji se bore protiv tebe,
i spašću ti decu.
26 Nateraću tvoje tlačitelje da jedu svoje meso;
svojom krvlju će se opiti kao vinom.
Tada će svi ljudi znati
da sam ja, Jehova, tvoj Spasitelj,
tvoj Otkupitelj, Silni Jakovljev.”
