1 Ko je poverovao našoj poruci?
Kome se otkrila ruka Jehovina?
2 Iznikao je pred njim kao mladica,
kao koren iz sasušene zemlje.
Nije na njemu bilo lepote ni sjaja,
da bismo ga pogledali,
ničega u njegovom izgledu,
da bi nas njemu privuklo.
3 Bio je prezren i odbačen od ljudi,
čovek bola, na stradanja naviknut.
Bio je prezren kao onaj od koga ljudi kriju lice
i nismo ga cenili.
4 On je uzeo naše slabosti
i poneo naše boli,
a mi smo mislili da ga to Bog kažnjava,
udara i muči.
5 Bio je proboden zbog naših prestupa,
satrven zbog naših zlodela;
njega je snašla kazna koja nas učini celima
i njegovim ranama smo isceljeni.
6 Svi smo kao ovce zalutali,
svako je išao svojim putem.
A Jehova je zlodela svih nas
natovario na njega.
7 Zlostavljali su ga i mučili,
ali on ne otvori svoja usta.
Odveli su ga kao jagnje na klanje.
I kao što je ovca nema
pred onima koji je strižu,
tako ni on ne otvori svoja usta.
8 Po hvatanju i presudi, ukloniše ga.
Ko može da opiše njegove potomke?
Jer, uklonjen je iz zemlje živih,
kažnjen za prestupe svoga naroda.
9 Grob mu dodeliše sa zlima
i grobnicu sa bogatima,
iako nije učinio nasilje,
niti mu je prevara bila u ustima.
10 Ali Jehovi se svidelo da ga satre
i da učini da strada.
Ako svoj život položi kao žrtvu za krivicu,
videće potomstvo, produžiti sebi dane,
i volja Jehovina ispuniće se kroz njega.
11 „Posle patnje svoje duše, videće svetlost
i nasititi se spoznanjem.
Moj pravedni sluga opravdaće mnoge
i poneti njihove grehe.
12 Zato ću mu dati deo među velikima
i plen će deliti sa jakima,
jer je svoj život izlio do smrti
i bio ubrojen među prestupnike.
Jer, on je poneo greh mnogih
i zauzeo se za prestupnike.”
