Dan Božije osvete i otkupljenja
1 Ko je ovaj koji dolazi iz Edoma,
iz Bocre, u odeći umrljanoj crvenilom?
Ko je ovaj, u sjaj odeveni,
koji korača u svojoj silnoj snazi?
„To sam ja, pravednost najavljujem,
moćan da spasem.”
2 Zašto ti je odeća crvena
kao u onoga ko gazi grožđe u muljači?
3 „Ja sam sâm gazio grožđe u muljači;
nijedan od narodâ nije bio sa mnom.
U svom gnevu sam ih izgazio
i u svojoj srdžbi ih izgnječio;
njihova krv poprskala mi odelo
i svu sam svoju odeću umrljao.
4 Jer, dan osvete bio mi je u srcu,
stigla je godina otkupljenja.
5 Ogledah se, ali nikoga da pomogne;
zgranuh se što ni od koga nema podrške.
Stoga mi moja ruka donese pobedu
i moja srdžba me podrža.
6 U svom gnevu izgazih narode,
u svojoj srdžbi ih izgnječih
i njihovu krv izlih na zemlju.”
Hvalospev i molitva
7 Pričaću o delima ljubavi Jehovine,
o delima za koja ga treba hvaliti,
zbog svega što je za nas učinio –
o njegovoj velikoj dobroti
prema narodu Izraelovom
koju je iskazao u svojoj samilosti
i mnogim delima ljubavi.
8 On reče: „Da, oni su moj narod,
sinovi koji me neće izneveriti.”
I postade njihov Spasitelj
9 u svim njihovim nedaćama.
Nije ih spasao nikakav glasnik,
ni anđeo,
nego sâm on.
U svojoj ljubavi i samilosti ih je otkupio,
podigao ih i nosio svih davnašnjih dana.
10 Ali oni se pobuniše
i ražalostiše njegovog Svetog Duha.
Zato i on postade njihov neprijatelj
i sam se protiv njih borio.
11 Onda se njegov narod seti davnih dana,
Mojsija i njegovog naroda –
gde je Onaj koji ih je proveo kroz more
sa pastirom svoga stada?
Gde je Onaj koji je među njih postavio
svoga Svetog Duha,
12 koji je učinio da njegova slavna ruka
ide uz Mojsijevu desnicu,
koji je pred njima razdvojio vode,
da za sebe stekne večnu slavu,
13 koji ih je proveo preko dubina?
Kao konj u pustinji, nisu se spotakli;
14 kao govedima koja silaze u dolinu,
Duh Jehovin dao im je počinak.
Tako si vodio svoj narod
da za sebe stekneš slavno ime.
15 Pogledaj sa neba
i vidi iz svog prebivališta,
svetog i slavnog:
gde su tvoja revnost i moć,
tvoja nežnost i samilost?
Povukle su se od nas.
16 Ali ti si naš Otac,
makar nas Avraam ne poznaje
i Izrael ne priznaje.
Ti si, Jehova, naš Otac;
naš Otkupitelj ime ti je od davnina.
17 Zašto puštaš, Jehova,
da odlutamo s tvojih puteva
i da nam otvrdne srce,
pa te se ne bojimo?
Vrati se radi svojih slugu,
plemenâ koja su tvoj posed.
18 Samo nakratko je tvoj narod
posedovao tvoje sveto mesto,
a sada su naši neprijatelji
izgazili tvoje svetilište.
19 Postadosmo kao narod
kojim nikad nisi vladao,
koji se nije zvao tvojim Imenom.
