Sud i spasenje
1 „Otkrio sam se onima koji nisu za mene pitali,
našli su me oni koji me nisu tražili.
‚Evo me! Evo me!‘ rekoh narodu koji mi nije prizivao Ime.
2 Povazdan sam pružao ruke narodu nepokornom,
koji hoda rđavim putevima, idući za svojim mislima,
3 narodu koji me neprestano otvoreno izaziva na gnev
prinoseći žrtve u vrtovima
i paleći kâd na ciglama,
4 koji sedi među grobovima
i noći među stenama,
koji jede svinjetinu
i u loncima mu čorba od nečiste hrane,
5 koji kaže: ‚Skloni se!
Ne primiči mi se jer sam za tebe presvet!‘
Oni su dim u mojim nozdrvama,
vatra koja povazdan gori.
6 „Evo, piše preda mnom:
‚Neću ćutati, nego ću ih isplatiti u potpunosti –
isplatiću ih u nedra –
7 za vaše grehe i za grehe vaših praotaca‘,
kaže Jehova,
‚zato što su palili kâd na gorama
i ocrnjivali me na brdima
u nedra ću im odmeriti platu za pređašnja dela.‘”
8 Ovako kaže Jehova:
„Kao kad u grozdu ima još soka,
pa kažu: ‚Nemojte da ga uništite,
još u njemu ima dobroga‘,
tako ću i ja učiniti radi svojih slugu –
neću ih sve uništiti.
9 Iz Jakova ću izvesti potomstvo
i iz Jude one koji će naslediti planine;
moji izabranici će ih naslediti
i moje sluge se tamo naseliti.
10 Šaron će postati pašnjak za sitnu stoku,
a dolina Ahor plandište za krupnu
– za moj narod, koji me traži.
11 Ali vi koji ostavljate Jehovu
i zaboravljate moju svetu goru,
koji sto postavljate Sreći
i vinom punite čaše Sudbini[a],
12 vas ću dodeliti maču,
i svi ćete se prignuti da vas zakolju.
Jer, zvao sam vas, i niste se odazivali,
govorio, i niste slušali.
Činili ste ono što je zlo u mojim očima
i birali ono što mi nije milo.”
13 Stoga ovako kaže Gospod Jehova:
„Moje sluge će jesti, a vi gladovati,
moje sluge će piti, a vi biti žedni,
moje sluge će se radovati, a vi biti postiđeni.
14 Moje sluge će pevati od sreće u srcu,
a vi ćete jaukati od bola u srcu
i kukati zbog teskobnog duha.
15 Svoje ime ćete ostaviti mojim izabranima kao kletvu.
Gospod Jehova će vas pogubiti,
a svojim slugama dati drugo ime.
16 Ko god u zemlji bude za sebe tražio blagoslov,
tražiće da ga blagoslovi Bog istiniti;
i ko god se u zemlji bude zaklinjao,
zaklinjaće se Bogom istinitim.
Jer, pređašnje nevolje biće zaboravljene
i sakrivene od mojih očiju.”
Novo nebo i nova zemlja
17 „Jer, evo, stvoriću novo nebo i novu zemlju,
i što je bilo pre, neće se pominjati
ni padati na pamet.
18 Nego, radujte se i kličite doveka
zbog onoga što stvaram.
Jer, evo, stvaram Jerusalim da bude grad klicanja,
a njegov narod, narod radosti.
19 Klicaću zbog Jerusalima
i radovati se zbog svoga naroda.
U njemu se više neće čuti ni plač, ni vapaj.
20 U njemu više neće biti novorođenčeta
koje živi tek nekoliko dana,
ni starca koji se neće naživeti.
Ko umre sa sto godina, smatraće se mladim,
a ko ne doživi stotu, prokletim.
21 Zidaće kuće i živeti u njima,
saditi vinograde i jesti njihov rod.
22 Neće više zidati a drugi stanovati,
neće više saditi a drugi jesti.
Jer, životni vek moga naroda biće kao vek drveta
i moji izabrani nauživaće se svojih dela.
23 Neće uzalud mukotrpno raditi,
ni decu rađati za nesreću,
jer će biti narod koji je Jehova blagoslovio
i s njima njihove potomke.
24 Pre nego zovnu, odazvaću se,
dok još budu govorili, uslišiću.
25 Vuk i jagnje hraniće se zajedno
i lav jesti slamu kao vo.
Ali zmiji će prašina biti hrana.
Oni neće činiti štetu
ni razarati na mojoj svetoj gori”,
kaže Jehova.
