Bog će dovesti Asirce da kazne Izrael
1 Jehova mi reče: „Uzmi veliku ploču i na njoj napiši običnom pisaljkom: Maher-Šalal-Haš-Bazovo.”
2 Ja uzeh za pouzdane svedoke sveštenika Uriju i Zahariju sina Jeverehjinog.
3 Potom sam spavao s proročicom[a], i ona zatrudne i rodi sina.
Jehova mi reče: „Daj dečaku ime Maher-Šalal-Haš-Baz[b], 4 jer, pre nego što dečak nauči da kaže ‚oče‘ i ‚majko‘, car Asirije će odneti bogatstvo Damaska i plen Samarije.”
5 I još mi Jehova reče:
6 „Pošto je ovaj narod odbacio
mirne vode Šiloaha
i oduševljava se Recinom
i sinom Remaljinim,
7 Jehova će na njega dovesti
vode Eufrata[c], silne i velike –
cara Asirije u svem njegovom sjaju.
One će preplaviti sve svoje prokope,
izliti se preko svojih obala
8 i provaliti u Judu.
Kovitlaće kroz nju i poplaviti je,
sve do grla joj se popeti.
Njegova raširena krila
prekriće ti svu zemlju,
Emanuele.”
9 Ispustite ratni poklič, narodi,
i bićete satrti.
Slušajte, sve daleke zemlje:
Spremite se za boj,
i bićete satrte.
10 Skujte ratni naum –
biće osujećen;
sklopite sporazum –
neće se održati.
Jer, Bog je s nama.
11 Jehova mi ovako reče dok me je držao čvrstom rukom i opominjao me da ne idem putem kojim ide ovaj narod:
12 „Ne zovi zaverom
sve što ovaj narod zove zaverom.
Ne boj se onoga čega se oni boje;
ne strepi od toga.
13 Jehovu nad vojskama smatraj svetim;
njega treba da se bojiš,
od njega da strepiš,
14 i on će ti biti utočište.
Ali za oba naroda Izraelova
biće on kamen spoticanja
i stena sablazni,
a žiteljima Jerusalima
zamka i klopka.
15 Mnogi od njih će se spotaći,
pasti i slomiti se,
upasti u klopku i biti uhvaćeni.”
16 Zaveži propis
i zapečati zakon među mojim učenicima.
17 Čekaću Jehovu,
koji svoje lice krije od naroda Jakovljevog,
njemu ću se nadati.
18 Evo mene i dece koju mi je dao Jehova. Mi smo znak i znamenje Izraelu od Jehove nad vojskama, koji prebiva na gori Sion.
19 Kada ti kažu: „Pitaj medijume i prizivače duhova, koji šapuću i mrmljaju. Zar narod ne treba da pita svoje bogove? Zar ne treba da pita mrtve u ime živih?” 20 Drži se Zakona i propisa. Ako ne govore u skladu s ovom rečju, nema za njih svitanja. 21 Izmučeni i gladni lutaće zemljom. Kada ogladne, pobesneće. Upreće pogled ka nebu i prokleti svoga cara i svoga Boga. 22 Pogledaju li po zemlji, videće samo nevolju i tamu i strašnu teskobu, i biće bačeni u potpunu tamu.
