Budući car
1 Ali neće više biti teskobe za one koji su bili u nevolji. Bog je u prošlosti unizio zemlju Zavulonovu i zemlju Neftalimovu, ali u budućnosti će ukazati čast zemlji uz put prema moru, s one strane Jordana – Galileji neznabožačkoj.
2 Narod koji živi u tami
vide svetlost veliku;
onima koji žive u zemlji senke smrti
svetlost zasja.
3 Umnožio si narod
i radost mu uvećao.
Raduju se pred tobom
kao što se ljudi raduju žetvi,
kao što se raduju kada dele plen.
4 Jer, slomio si jaram koji ih je pritiskao,
motku na njihovim plećima,
batinu njihovih tlačitelja,
kao u vreme pobede nad Midjanom.
5 Izgoreće svaka ratnička čizma
i svaka odora natopljena krvlju –
biće gorivo ognju.
6 Jer, dete nam se rodilo,
sina smo dobili;
vlast mu je na plećima.
Ime mu je Savetnik divni, Bog silni,
Otac večni, Knez mira.
7 Njegovoj silnoj vlasti
i miru neće biti kraja.
Vladaće na prestolu Davidovom
i nad njegovim carstvom,
učvrstivši ga i održavajući
na pravdi i pravednosti,
od tada pa doveka.
Učiniće to revnost Jehove nad vojskama.
Božiji gnev prema Izraelu
8 Gospod posla reč protiv Jakova
i ona pade na Izraela.
9 Sav narod će znati,
Efrem i žitelji Samarije,
koji govore nadmenog i bahatog srca:
10 „Cigle popadaše,
ali zidaćemo od tesanog kamena;
smokvina stabla posečena,
ali zamenićemo ih kedrovima.”
11 Ali Jehova ojača Recinove dušmane,
nahuška njegove neprijatelje.
12 Aramejci sa istoka, Filistejci sa zapada
razjapljenim ustima proždreše Izrael.
I pored toga, njegov gnev se ne odvrati,
još mu je ruka podignuta.
13 Ali narod se ne vrati
onome koji ga udari
i ne potraži Jehovu nad vojskama.
14 Zato će Jehova Izraelu odseći i glavu i rep,
i palmovu granu i trsku u istom danu:
15 starešine i uglednici su glava,
a rep proroci koji uče laži.
16 Vođe ovog naroda zavode ga,
pa vođeni odoše stranputicom.
17 Zato Gospod neće biti zadovoljan mladićima,
niti će se sažaliti na siročad i udovice.
Jer, svi su bezbožni i zli,
sva usta izriču budalaštine.
I pored svega, njegov gnev se ne odvrati,
još mu je ruka podignuta.
18 Da, opakost plamti kao oganj,
drač i trnje proždire,
šumske šiprage pali,
pa se kao stub dima podiže uvis.
19 Gnevom Jehove nad vojskama biće zemlja spaljena
i narod postati gorivo ognju.
Niko svoga brata neće poštedeti.
20 Proždiraće zdesna, a ostati gladni;
ješće sleva, a neće se najesti.
Svaki će se hraniti mesom svoga poroda:
21 Manasija će jesti Efrema, Efrem Manasiju,
a obojica zajedno Judu.
I pored svega, njegov gnev se ne odvrati,
još mu je ruka podignuta.
