Jakovljevi sinovi pridružuju se svom bratu Josifu u Egiptu sa svojim porodicama, gde njihov narod počinje da raste. Četiri stotine godina kasnije, novi egipatski faraon, koji se ne seća kako je Josif spasao Egipat od gladi, plaši se da bi Izraelci mogli da postanu peta kolona. Tera ih u ropstvo i naređuje bacanje svih novorođenih dečaka u Nil kako bi se smanjilo stanovništvo. Levitska žena (Johebeda, prema drugim izvorima) spasava svoju bebu tako što je ostavlja da pluta na reci Nil u kovčegu od šiblja. Faraonova ćerka pronalazi dete, daje mu ime Mojsije i iz simpatije prema hebrejskom dečaku odgaja ga kao svog.
Svestan svog porekla, odrasli Mojsije ubija egipatskog nadglednika koji tuče hebrejskog roba i beži u Madijan da bi izbegao kaznu. Tamo se oženi Siporom, ćerkom madijanskog sveštenika Jotora, i iznenada naiđe na Boga u zapaljenom grmu. Mojsije pita Boga za svoje ime, na šta Bog odgovara: „Ja sam onak koji sam bio, koji jesam i koji ću biti – “, objašnjenje u knjizi za poreklo imena Jehova, kako je Bog kasnije poznat. Bog kaže Mojsiju da se vrati u Egipat i odvede Jevreje u Hanan, zemlju obećanu Avrahamu u Knjizi Postanja. Na povratku u Egipat, Bog traži da ubije Mojsija jer nije obrezao svog sina, ali Sipora mu je spasila život.
Mojsije se ponovo ujedinjuje sa svojim bratom Aronom i, vraćajući se u Egipat, saziva izraelske starešine, pripremajući ih da odu u pustinju da se poklone Bogu na prolećnom prazniku. Faraon odbija da oslobodi Izraelce od njihovog posla za praznik, pa Bog proklinje Egipćane sa deset strašnih zala, kao što su reka krvi, izbijanje žaba i gusta tama. Mojsiju je zapovedio Bog da postavi prvi mesec Aviv na čelu jevrejskog kalendara, i naređuje Izraelcima da uzmu jagnje 10. dana u mesecu, žrtvuju jagnje 14. dana, namažu njegovu krv na svoj mezuzot — dovratnici i nadvratnici, i da se te noći, za vreme punog meseca, slavi pashalni obrok. Te noći dolazi 10.ta pošast, uzrokujući smrt svih egipatskih prvorođenih sinova i podstičući faraona da zapovedi poslednju poteru za Izraelcima kroz Crveno more dok beže iz Egipta. Bog Jehova pomaže izraelskom egzodusu tako što razdvaja more i dozvoljava Izraelcima da prođu, pre nego što potopi faraonove snage.
Pošto se pustinjski život pokazao napornim, Izraelci se žale i čeznu za Egiptom, ali Bog im na čudesan način daje manu za jelo i vodu za piće. Izraelci stižu na goru Božiju, gde Mojsijev tast Jotor posećuje Mojsija; na njegov predlog Mojsije postavlja sudije nad Izraelom. Bog pita da li će oni pristati da budu Njegov narod. Oni prihvataju. Narod se skuplja u podnožju planine, i sa grmljavinom i munjama, ognjem i oblacima dima, zvukom truba, i drhtanjem planine, Bog se javlja na vrhu, a narod vidi oblak i čuje glas (ili eventualno zvuk) Boga. Bog kaže Mojsiju da se popne na goru. Bog izgovara Deset zapovesti (Etički dekalog) u celom Izraelu. Mojsije se penje na goru u prisustvo Boga, koji izriče Kodeks zaveta ritualnog i građanskog zakona i obećava im Hanan ako ih poslušaju. 70 izabranih sveštenika je pozvano uz Mojsija, Arona, Nadava i Avihua da se pokloni Bogu iz daleka, da prinese žrtve saveza, kojom će poškropiti narod i nakon toga da u božijem prisustvo večeraju gledajući u Boga ili njegovu mnaifesataciju, ali ne videvši mu lice. Nakon toga Mojsije silazi sa gore i zapisuje Božije reči, a narod se slaže da ih drži. Bog ponovo poziva Mojsija na goru, gde ostaje četrdeset dana i četrdeset noći, nakon čega se vraća noseći kamene ploče.
Bog daje Mojsiju uputstva za izgradnju skinije kako bi Bog mogao trajno boraviti među svojim izabranim narodom, zajedno sa uputstvom za svešteničku odeždu, oltar i njegove dodatke, postupke za rukopoloženje sveštenika i dnevne žrtvene prinose. Aron postaje prvi nasledni prvosveštenik. Bog daje Mojsiju dve kamene ploče na kojima se nalaze reči deset zapovesti, ispisane „prstom Božijim“.
Dok je Mojsije sa Bogom, Aron baca zlatno tele, kome se narod klanja. Bog obaveštava Mojsija o njihovom otpadništvu i preti da će ih sve pobiti, ali popušta kada se Mojsije zalaže za njih. Mojsije silazi sa planine, razbija kamene ploče u gnevu i zapoveda levitima da masakriraju neverne Izraelce. Bog zapoveda Mojsiju da napravi dve nove ploče. Mojsije se ponovo penje na goru, gde Bog diktira Mojsiju deset zapovesti da napiše na pločama.
Mojsije silazi sa planine preobraženog lica koje isijava božansku slvetlost; od tog vremena on skriva svoje lice velom. Mojsije okuplja Jevreje i ponavlja im zapovesti koje je primio od Boga, a to su da svetkuju subotu i da sagrade Šator. Izraelci rade kako im je naređeno. Od tog vremena Bog obitava u tavoru i naređuje putovanja Jevrejima.
