Osma pošast: skakavci
1 Tada Jehova reče Mojsiju: „Idi faraonu, jer sam njemu i njegovim službenicima otvrdnuo srce da bih među njima mogao da učinim ova svoja znamenja. 2 Moći ćeš da pričaš svojoj deci i unucima kako sam postupio s Egipćanima i kakva sam znamenja među njima učinio da biste znali da sam ja Jehova.”
3 I Mojsije i Aaron odoše faraonu i rekoše mu: „Ovako kaže Jehova, Bog Jevreja: ‚Dokle ćeš odbijati da se poniziš preda mnom? Pusti moj narod da ide da mi služi. 4 Jer, ako ne pustiš moj narod, sutra ću na tvoju zemlju poslati skakavce. 5 Tako će prekriti površinu zemlje da se ona neće videti od njih. Proždreće sve što vam je preostalo posle grȁda i ogoliti sva stabla koja vam rastu u polju. 6 Ispuniće tvoje kuće i kuće svih tvojih službenika i svih Egipćana. Tako nešto do sada nisu videli ni tvoji očevi ni dedovi otkad su se nastanili u ovoj zemlji.‘”
Potom se Mojsije okrenu i ode od faraona.
7 A službenici rekoše faraonu: „Dokle će nam taj čovek stvarati nevolje? Pusti te ljude da idu da služe Jehovi, svome Bogu. Zar još ne vidiš da je Egipat uništen?”
8 Tada Mojsija i Aarona dovedoše nazad faraonu, a on im reče: „Idite i služite Jehovi, svome Bogu. Samo, ko će sve ići?”
9 „Ići ćemo s našim mladima i starima”, reče Mojsije, „s našim sinovima i kćerima, s našom sitnom i krupnom stokom, jer treba da održimo Jehovinu svetkovinu.”
10 Faraon im reče: „Taman posla[a] da vas pustim zajedno sa ženama i nejači! Vidi se da ste naumili neko zlo! 11 Nećemo tako. Nego, neka samo muškarci idu da služe Jehovi, jer to ste tražili.”
I oteraše ih od faraona.
12 Jehova reče Mojsiju: „Pruži ruku nad Egiptom, da na njega navale skakavci i proždru sve rastinje, sve što je preostalo posle grȁda.”
13 I Mojsije pruži štap nad Egiptom, a Jehova podiže istočni vetar, koji je celog tog dana i cele noći duvao zemljom i do jutra doneo skakavce. 14 Skakavci navališe na sav Egipat i u silnom mnoštvu popadaše po svim njegovim krajevima. Toliko ih nikada do tada nije bilo, niti će ih ikada biti. 15 Tako su prekrili svu zemlju da se zacrnela i proždrli sve rastinje i sve plodove drveća koji su preostali posle grȁda. U celom Egiptu ne ostade ništa zeleno ni na drveću ni na biljkama.
16 Faraon brže-bolje pozva Mojsija i Aarona i reče: „Zgrešio sam protiv Jehove, vašega Boga, i protiv vas. 17 Oprostite mi taj greh još samo ovaj put i pomolite se Jehovi, vašem Bogu, da od mene ukloni ovu smrtonosnu pošast.”
18 Tada Mojsije ode od faraona i pomoli se Jehovi. 19 I Jehova promeni vetar u veoma snažan zapadnjak, koji dohvati skakavce i odnese ih u Crveno more. Ni jedan jedini skakavac ne ostade nigde u Egiptu. 20 Ali Jehova otvrdnu faraonovo srce i on ne htede da pusti Izraelce.
Deveta pošast: tama
21 Tada Jehova reče Mojsiju: „Pruži ruku ka nebu, da se na Egipat spusti tama, tama koja se može opipati.”
22 I Mojsije pruži ruku ka nebu, i na ceo Egipat se spusti gusta tama koja potraja tri dana. 23 Tri dana ljudi nisu mogli da vide jedan drugog, ni da se maknu s mesta. Ali tamo gde su Izraelci živeli bilo je svetlosti.
24 Tada faraon pozva Mojsija i reče: „Idite i služite Jehovi. Sitna i krupna stoka neka ostane ovde, a vaša nejač može s vama.”
25 Ali Mojsije reče: „Moraš da nam daš klane žrtve i paljenice koje ćemo prineti Jehovi, našem Bogu. 26 Zato će i naša stoka s nama – ni papak neće ostati ovde. Od nje treba da uzmemo za žrtve Jehovi, našem Bogu. Ali dok tamo ne stignemo, nećemo znati šta treba da prinesemo Jehovi.”
Najava smrti egipatskih prvenaca
27 Jehova otvrdnu faraonovo srce i on ne htede da pusti Izraelce, 28 nego viknu na Mojsija: „Odlazi od mene i gledaj da mi više ne izlaziš na oči! Jer, onog dana kad mi izađeš na oči, poginućeš!”
29 „Dobro si rekao”, reče Mojsije, „više ti neću izaći na oči.”
