1 Jehova reče Mojsiju: „Poslaću još jednu pošast na faraona i Egipat. Posle toga će vas pustiti odavde – u stvari, oteraće vas. 2 Reci narodu da svaki muškarac od svoga suseda, a svaka žena od svoje susetke zatraži predmete od srebra i zlata.”
3 Jehova je učinio da Izraelci nađu milost u očima Egipćana, a i samog Mojsija su u Egiptu veoma uvažavali faraonovi službenici i narod.
4 Mojsije reče: „Ovako kaže Jehova: ‚Oko ponoći ću proći kroz Egipat. 5 Tada će umreti svaki prvenac u Egiptu, od prvorođenog sina faraona koji sedi na prestolu do prvorođenog sina robinje koja sedi za mlinom. A uginuće i sva prvina stoke. 6 Po celom Egiptu prolomiće se silan lelek, kakvog nije bilo, niti će ga ikada više biti. 7 Ali među Izraelcima ni pas neće zalajati ni na čoveka ni na životinju.‘ Po tome ćete znati da Jehova razlikuje Egipat od Izraela. 8 Tada će mi doći svi ovi tvoji službenici, pokloniti mi se i reći: ‚Odlazi, i ti i sav narod koji ide za tobom!‘ Posle toga ću otići.”
I Mojsije, silno gnevan, ode od faraona.
9 A Jehova reče Mojsiju: „Faraon vas neće poslušati, da bi se moja čuda umnožila u Egiptu.”
10 Mojsije i Aaron učinili su sva ta čuda pred faraonom, ali je Jehova otvrdnuo faraonovo srce, pa on nije hteo da pusti Izraelce iz svoje zemlje.
