1 Jehova reče Mojsiju: 2 „Svakog prvenca odvoj za mene, jer prvenac svake utrobe među Izraelcima, bio to čovek ili životinja, pripada meni.”
3 Mojsije reče narodu: „Sećajte se ovog dana kada ste izašli iz Egipta, kuće ropstva, jer vas je Jehova moćnom rukom izveo odande. Ne jedite ništa u čemu ima kvasca. 4 Danas izlazite, u mesecu avivu. 5 Kada te Jehova uvede u zemlju Hanaanaca, Hetita, Amorejaca, Hivijaca i Jevusejaca, za koju se tvojim praocima zakleo da će ti je dati, zemlju kojom teče med i mleko, u ovom mesecu izvrši ovaj obred: 6 sedam dana jedi beskvasni hleb, a sedmog dana održi Jehovinu svetkovinu. 7 Sedam dana jedi beskvasni hleb. Neka se kod tebe ne vidi ništa u čemu ima kvasca i neka se kvasac ne vidi nigde unutar tvojih granica. 8 Toga dana reci svom sinu: ‚Ovo je zbog onoga što je Jehova učinio za mene kada sam izašao iz Egipta.‘ 9 Neka ti to bude kao znak na ruci i kao spomen na čelu da ti Jehovin zakon uvek bude na usnama, jer te je Jehova moćnom rukom izveo iz Egipta. 10 Ovu uredbu izvršavaj svake godine u određeno vreme.”
Propisi o prvencima
11 „Kada te Jehova uvede u zemlju Hanaanaca, kao što se zakleo tebi i tvojim praocima, i kada ti je preda, 12 predaj Jehovi svakog prvenca utrobe. Svaki muški prvenac stoke pripada Jehovi. 13 Svako prvorođeno magare otkupi jagnjetom ili jaretom. A ako ga ne otkupiš, slomi mu vrat. Otkupi i svakog prvorođenog među svojim sinovima. 14 Kada te tvoj sin sutra upita: ‚Šta ovo znači?‘, odgovori mu: ‚Jehova nas je moćnom rukom izveo iz Egipta, kuće ropstva. 15 Kada je faraon tvrdoglavo odbio da nas pusti, Jehova je ubio svakog prvenca utrobe u Egiptu, i čoveka i životinju. Zato Jehovi žrtvujem sve muške prvine utrobe, a svoje prvorođene sinove otkupljujem.‘ 16 Neka ti to bude kao znak na ruci i kao znamen na čelu da nas je Jehova moćnom rukom izveo iz Egipta.”
Bog izvodi Izraelce iz Egipta
17 Kada je faraon pustio narod da ode, Bog ih ne povede putem prema zemlji Filistejaca, iako je onuda bilo bliže. Jer Bog reče: „Da se ne predomisle kada vide rat, pa se vrate u Egipat.” 18 Zato Bog povede narod zaobilaznim putem kroz pustinju prema Crvenom moru. A Izraelci su pošli iz Egipta naoružani.
19 Mojsije sa sobom ponese i Josifove kosti, jer je Josif zakleo Izraelce, govoreći: „Bog će vam sigurno priteći u pomoć. Tada odavde sa sobom ponesite i moje kosti.”[a]
20 Kada su otišli iz Sukota, Izraelci se utaboriše u Etamu, na rubu pustinje. 21 A Jehova je išao pred njima – danju u stubu od oblaka, da im pokazuje put, a noću u stubu od ognja, da im svetli. Tako su mogli da putuju i danju i noću. 22 I nije se ispred naroda sklanjao stub od oblaka danju ni stub od ognja noću.
