Prepelice i mana
1 Sva izraelska zajednica krenu iz Elima i petnaestog dana drugog meseca po izlasku iz Egipta stiže do pustinje Sin, koja leži između Elima i Sinaja. 2 U pustinji sva zajednica poče da gunđa protiv Mojsija i Aarona.
3 Izraelci im rekoše: „Kamo sreće da smo svi poginuli od Jehovine ruke u Egiptu kada smo sedeli kraj lonaca s mesom i jeli hleba do mile volje. Jer, vi ste nas doveli u ovu pustinju da sav ovaj silan narod pomorite glađu.”
4 Tada Jehova reče Mojsiju: „Učiniću da vam s neba pada hleb kao kiša. Neka narod svakog dana ide i sakupi onoliko koliko mu treba za taj dan. Tako ću ih iskušati i videti da li će se držati moga zakona ili neće. 5 A šestoga dana neka sakupe dvostruko više nego što su sakupljali drugim danima i neka spreme za jelo.”
6 Mojsije i Aaron rekoše svim Izraelcima: „Večeras ćete spoznati da vas je Jehova izveo iz Egipta, 7 a ujutro ćete videti Slavu Jehovinu, pošto je čuo kako gunđate protiv njega. Jer, ko smo mi, da gunđate protiv nas?”
8 Mojsije još reče: „Jehova će vam večeras dati da jedete mesa, a ujutro hleba koliko vam drago, jer je Jehova čuo vaše gunđanje protiv njega. Jer, ko smo mi? Vi ne gunđate protiv nas, nego protiv Jehove.”
9 Onda Mojsije reče Aaronu: „Reci celoj izraelskoj zajednici: ‚Dođite pred Jehovu, jer je čuo vaše gunđanje.‘”
10 Dok je Aaron govorio celoj izraelskoj zajednici, oni pogledaše prema pustinji, a ono – Slava Jehovina pokaza se u oblaku.
11 Jehova reče Mojsiju: 12 „Čuo sam gunđanje Izraelaca. Ovako im reci: ‚Večeras ćete jesti mesa, a ujutro ćete se najesti hleba. Tada ćete spoznati da sam ja Jehova, vaš Bog.‘”
13 Te večeri doleteše prepelice i prekriše tabor. Ujutro je oko tabora ležao sloj rose, 14 a kada je rosa isparila, na pustinjskom tlu pojaviše se tanke ljuspice slične slani koja se nahvata na zemlji. 15 Kada su Izraelci to videli, upitaše jedan drugog: „Šta je to?” jer nisu znali šta je.
Mojsije im reče: „To je hleb koji vam je Jehova dao da jedete. 16 Evo šta je Jehova zapovedio: ‚Svako neka sakupi onoliko koliko mu treba. Uzmite jedan omer[a] po čoveku, prema broju čeljadi u šatoru.‘”
17 Izraelci tako i učiniše. Neki sakupiše mnogo, a neki malo. 18 Kada su to izmerili u omerima, videše da ko je sakupio mnogo, nije imao suviše, a ko je sakupio malo, nije imao premalo – svako je sakupio koliko mu je trebalo za jelo.
19 Tada im Mojsije reče: „Neka niko ne ostavlja ništa za ujutro!”
20 Ali neki ne poslušaše Mojsija, nego ostaviše malo i za ujutro, i to se ucrvlja i usmrde. I Mojsije se razgnevi na njih.
21 Tako je svakog jutra svako sakupio koliko mu je trebalo za jelo. A kada bi ogrejalo sunce, ono što nisu pokupili istopilo bi se. 22 Šestoga dana sakupiše dvostruko više – dva omera[b] po čoveku.
Kada su svi poglavari zajednice došli da o tome izveste Mojsija, 23 on im reče: „Ovako je Jehova zapovedio: ‚Sutra je dan odmora, Jehovina sveta subota. Zato ispecite ono što mislite da ispečete i skuvajte ono što mislite da skuvate, a sve što vam preostane sačuvajte i ostavite za ujutro.‘”
24 Tako oni sačuvaše za ujutro ono što je preostalo, kao što je Mojsije zapovedio, i nije se usmrdelo niti su se u njemu pojavili crvi.
25 „Jedite to danas”, reče Mojsije, „jer danas je subota, dan Jehovin. Danas to nećete naći na tlu. 26 Šest dana ga sakupljajte, a sedmoga dana, u subotu, neće ga biti.”
27 Neki ipak izađoše da sakupljaju sedmoga dana, ali ne nađoše ništa.
28 Tada Jehova reče Mojsiju: „Dokle ćete odbijati da se držite mojih zapovesti i zakona? 29 Eto, Jehova vam je dao subotu, pa vam zato šestoga dana daje hrane za dva dana. Sedmoga dana neka svako ostane gde je – neka niko ne izlazi.”
30 Tako se sedmoga dana narod odmarao.
31 Izraelski narod ovu hranu nazva mana[c]. Bila je bela, kao zrno korijandera, a imala je ukus lepinjica s medom.
32 Mojsije reče: „Ovako je Jehova zapovedio: ‚Sačuvajte jedan omer mane za svoja buduća pokolenja, da vide hleb kojim sam vas hranio u pustinji kada sam vas izveo iz Egipta.‘”
33 A Aaronu reče: „Uzmi jednu posudu i u nju stavi jedan omer mane, pa je stavi pred Jehovu, da se sačuva za buduća pokolenja.”
34 I kao što je Jehova zapovedio Mojsiju, Aaron je stavi pred Svedočanstvo, da se čuva. 35 Izraelci su jeli manu četrdeset godina, sve dok nisu stigli do naseljene zemlje – jeli su manu dok nisu stigli do granice Hanaana.
36 Jedan omer iznosi jednu desetinu efe[d].
