1 Jehova reče Mojsiju: „Idi faraonu i reci mu: ‚Ovako kaže Jehova: Pusti moj narod da ide da mi služi. 2 Ako odbiješ da ga pustiš, svu ću ti zemlju udariti žabama. 3 Nil će vrveti od žaba, i one će izaći i doći u tvoju palatu i u tvoju spavaću sobu i na tvoju postelju, i u kuće tvojih službenika i na tvoj narod, i u tvoje peći i tvoje naćve. 4 Žabe će se penjati po tebi i po tvom narodu i po svim tvojim službenicima.‘”
5 Jehova još reče Mojsiju: „Reci Aaronu: ‚Pruži ruku sa štapom nad rekama, prokopima i jezercima, i učini da žabe izađu na Egipat.‘”
6 I Aaron pruži ruku nad vodama Egipta, i žabe izađoše i prekriše Egipat. 7 Ali i čarobnjaci učiniše isto svojim vradžbinama: i oni učiniše da žabe izađu na Egipat.
8 Faraon pozva Mojsija i Aarona i reče im: „Pomolite se Jehovi da ukloni žabe od mene i moga naroda, a ja ću pustiti vaš narod da ide da prinese žrtvu Jehovi.”
9 „Tebi prepuštam čast”, reče Mojsije faraonu, „da odrediš kada da se pomolim za tebe, tvoje službenike i tvoj narod, da se vi i vaše kuće rešite žaba – osim onih koje će ostati u Nilu.”
10 „Sutra”, reče faraon.
„Neka bude kako kažeš”, reče Mojsije, „da bi znao da niko nije kao Jehova, naš Bog. 11 Žabe će otići od tebe i iz tvojih kuća, od tvojih službenika i tvoga naroda – ostaće samo u Nilu.”
12 Posle toga Mojsije i Aaron odoše od faraona. Mojsije zavapi Jehovi zbog žaba koje je poslao na faraona, 13 i Jehova usliši Mojsija. Žabe po kućama, dvorištima i poljima uginuše, 14 pa su ih zgrtali na gomile i zemlja je od njih zaudarala. 15 Kada je faraon video da je nastupilo olakšanje, srce mu otvrdnu i on ne htede da ih posluša, baš kao što je Jehova i rekao.
Treća pošast: komarci
16 Tada Jehova reče Mojsiju: „Reci Aaronu: ‚Pruži svoj štap i udari po prašini na tlu da se ona u celom Egiptu pretvori u komarce.‘”
17 Oni tako i učiniše: Aaron pruži ruku u kojoj je bio štap i udari po prašini na tlu, i komarci navališe na ljude i životinje. Sva prašina u celom Egiptu pretvori se u komarce. 18 Kada su čarobnjaci svojim vradžbinama pokušali da stvore komarce, nisu uspeli. A komarci su bili i na ljudima i na životinjama.
19 Čarobnjaci rekoše faraonu: „Ovo je Božiji prst.”
Ali faraonovo srce je bilo okorelo i on ne htede da ih posluša, baš kao što je Jehova i rekao.
Četvrta pošast: muve
20 Tada Jehova reče Mojsiju: „Ustani rano ujutro, pa kad faraon pođe na vodu, stani pred njega i reci mu: ‚Ovako kaže Jehova: Pusti moj narod da ide da mi služi. 21 Ako ga ne pustiš, poslaću rojeve muva na tebe i tvoje službenike, na tvoj narod i u tvoje kuće. Kuće Egipćana biće pune muva, pa čak i tle na kome stoje. 22 Ali toga dana ću izuzeti gošenski kraj, gde živi moj narod. Tamo neće biti rojeva muva, da bi ti znao da sam ja, Jehova, u ovoj zemlji. 23 Napraviću razliku između svog naroda i tvog naroda. To znamenje će biti sutra.‘”
24 I Jehova tako i učini: gusti rojevi muva navreše u faraonovu palatu i u kuće njegovih službenika. I po celom Egiptu zemlja nastrada od muva.
25 Tada faraon pozva Mojsija i Aarona i reče: „Idite i prinesite žrtve svome Bogu, ovde u zemlji.”
26 „To ne priliči”, reče Mojsije, „jer su Egipćanima odvratne žrtve koje prinosimo Jehovi, našem Bogu. Kada bismo naočigled Egipćanima prinosili žrtve koje su im odvratne, zar nas ne bi kamenovali? 27 Otići ćemo tri dana hoda daleko u pustinju i prinećemo žrtvu Jehovi, našem Bogu, kao što nam zapoveda.”
28 „Pustiću vas da odete u pustinju i prinesete žrtvu Jehovi, vašem Bogu”, reče faraon, „ali nemojte da odete suviše daleko. A sada se pomolite za mene.”
29 Tada Mojsije reče: „Čim odem od tebe, pomoliću se Jehovi da rojevi muva sutra odu od faraona, njegovih službenika i njegovog naroda. Samo, neka nas faraon opet ne prevari, pa ne pusti narod da ide da prinese žrtvu Jehovi.”
30 Onda Mojsije ode od faraona i pomoli se Jehovi, 31 i Jehova usliši Mojsija: ukloni muve od faraona, njegovih službenika i njegovog naroda, i nijedna ne ostade. 32 Ali faraonu i ovoga puta otvrdnu srce i on ne htede da pusti narod.
