Peta pošast: pomor stoke
1 Tada Jehova reče Mojsiju: „Idi faraonu i reci mu: ‚Ovako kaže Jehova, Bog Jevreja: Pusti moj narod da ide da mi služi. 2 Jer, ako odbiješ da ga pustiš i nastaviš da ga zadržavaš, 3 Jehovina ruka će poslati strašan pomor na tvoju stoku u poljima – na tvoje konje, magarce i kamile, na tvoja goveda, ovce i koze. 4 Ali Jehova će napraviti razliku između stoke Izraelaca i stoke Egipćana, pa nijedno grlo stoke koja pripada Izraelcima neće uginuti.‘”
5 A Jehova odredi i vreme, rekavši: „Jehova će to sutra učiniti u ovoj zemlji.”
6 I Jehova to sutradan i učini: Egipćanima uginu sva stoka, a ne uginu nijedno grlo stoke koja je pripadala Izraelcima. 7 Faraon posla ljude i utvrdi da Izraelcima ni jedno jedino grlo nije uginulo. Ali faraonovo srce ipak otvrdnu i on ne htede da pusti narod.
Šesta pošast: gnojni čirevi
8 Tada Jehova reče Mojsiju i Aaronu: „Uzmite pregršti pepela iz peći, pa neka Mojsije pred faraonom baci pepeo prema nebu. 9 Od toga će po celom Egiptu nastati sitna prašina koja će i na ljudima i na životinjama po celom Egiptu izazivati gnojne čireve.”
10 I oni uzeše pepela iz peći i stadoše pred faraona. Mojsije baci pepeo prema nebu, i gnojni čirevi izbiše na ljudima i na životinjama. 11 A čarobnjaci nisu mogli da izađu pred Mojsija zbog čireva kojima su bili prekriveni kao i svi Egipćani. 12 Ali Jehova otvrdnu faraonovo srce i on ne htede da posluša Mojsija i Aarona, baš kao što je Jehova i rekao Mojsiju.
Sedma pošast: grȁd
13 Tada Jehova reče Mojsiju: „Ustani rano ujutro, pa izađi pred faraona i reci mu: ‚Ovako kaže Jehova, Bog Jevreja: Pusti moj narod da ide da mi služi, 14 inače ću ovoga puta sve svoje pošasti poslati na tebe, na tvoje službenike i na tvoj narod, da spoznaš da na celom svetu nema nikoga kao što sam ja. 15 Jer, do sada sam mogao da pružim ruku i da tebe i tvoj narod udarim pomorom koji bi te zbrisao sa zemlje. 16 Ali poštedeo sam te radi toga da ti pokažem svoju silu i da se o mom imenu govori po celom svetu. 17 A ti se još uzdižeš nad mojim narodom i ne daš mu da ode. 18 Sutra u ovo vreme oboriću na tebe strašan grȁd, kakvog nije bilo u Egiptu otkad je nastao. 19 Zato sada naredi da se skloni stoka i sve što imaš u poljima, jer će se grȁd sručiti na svakog čoveka i životinju koji se zateknu napolju, pa će poginuti.‘”
20 Oni faraonovi službenici koji se uplašiše reči Jehovine, uteraše svoje robove i stoku unutra, 21 a oni koji ne primiše reč Jehovinu k srcu, ostaviše svoje robove i stoku napolju.
22 Tada Jehova reče Mojsiju: „Pruži ruku ka nebu, da se grȁd sruči na sav Egipat, na ljude i na životinje, i na sve što raste na poljima Egipta.”
23 Kada je Mojsije pružio štap prema nebu, Jehova posla gromove i grȁd, a munje se sastaviše sa zemljom. Tako je Jehova sipao grȁd po Egiptu, 24 i grȁd je padao, a munje se mešale s njim. Takvo strašno nevreme nije zadesilo Egipat otkad je postao narod. 25 Grȁd po celom Egiptu pobi sve što se našlo napolju od ljudi do životinja, pomlati sve što je raslo u polju i skrši svako drvo. 26 Samo u gošenskom kraju, gde su živeli Izraelci, nije bilo grȁda.
27 Tada faraon pozva Mojsija i Aarona i reče im: „Ovog puta sam zgrešio. Jehova je u pravu, a ja i moj narod nismo. 28 Pomolite se Jehovi, jer nam je dosta grmljavine i grȁda, i ja ću vas pustiti – ne morate više da ostanete.”
29 „Čim izađem iz grada”, reče mu Mojsije, „raširiću ruke ka Jehovi, i grmljavina će prestati, a ni grȁd više neće padati – da spoznaš da zemlja pripada Jehovi. 30 Ali ja znam da se ti i tvoji službenici još ne bojite Jehove, Boga.”
31 Tako propadoše lan i ječam, jer je ječam bio u klasu, a lan u cvetu. 32 Ali pšenica i krupnik ne propadoše, jer kasnije dozrevaju.
33 Mojsije ode od faraona i izađe iz grada, pa raširi ruke ka Jehovi. Grmljavina i grȁd prestadoše, a ni kiša više nije padala na zemlju. 34 Kada je faraon video da su kiša, grȁd i grmljavina prestali, ponovo zgreši: njemu i njegovim službenicima otvrdnu srce. 35 Faraonovo srce otvrdnu i on ne htede da pusti Izraelce, baš kao što je Jehova i rekao preko Mojsija.
