Jehošua Navin blagosilja plemena istočno od Jordana
1 Jehošua Navin pozva Ruvimovce, Gadovce i polovinu Manasijinog plemena, 2 pa im reče: „Držali ste se svega što vam je zapovedio Mojsije, sluga Jehovin, a pokoravali ste se i meni u svemu što sam vam zapovedio. 3 Niste napustili svoje sunarodnike sve ovo dugo vreme do dana današnjeg, nego ste izvršili zadatak koji vam je poverio Jehova, vaš Bog.
4 „A sada, pošto je Jehova, vaš Bog, i vašim sunarodnicima dao počinak kao što im je obećao, vratite se svojim kućama u zemlji koju vam je Mojsije, sluga Jehovin, dao u posed na istočnoj strani reke Jordan. 5 Samo, vrlo pomno izvršavajte zapovesti i zakone koje vam je dao Mojsije, sluga Jehovin: da volite Jehovu, svoga Boga, da idete svim njegovim putevima, da se držite njegovih zapovesti, da ga se čvrsto držite i da mu služite svim svojim srcem i svom svojom dušom.”
6 Onda ih Jehošua Navin blagoslovi i otpusti, i oni odoše kući.
7 (Jednoj polovini Manasijinog plemena Mojsije je dao zemlju u Bašanu, a drugoj polovini je Jehošua Navin dao zemlju među njihovim sunarodnicima na zapadnoj strani reke Jordan.)
Kada ih je Jehošua Navin poslao kući, blagoslovi ih 8 i reče: „Vratite se kući sa svojim velikim bogatstvom – sa mnogo stoke, sa srebrom, zlatom, bronzom i gvožđem i sa silnom odećom – pa podelite sa svojim sunarodnicima plen koji ste oduzeli od svojih neprijatelja.”
9 Tako Ruvimovci, Gadovci i polovina Manasijinog plemena odoše od ostalih Izraelaca u Šilu u zemlji Hanaan, da bi se vratili u Gilad, svoju zemlju, koju su stekli onako kako im je Jehova zapovedio preko Mojsija.
Žrtvenik kod Jordana
10 Stigavši u Gelilot blizu reke Jordan u Hanaanu, Ruvimovci, Gadovci i polovina Manasijinog plemena podigoše kraj reke Jordan velik žrtvenik. 11 Kada su ostali Izraelci čuli da su Ruvimovci, Gadovci i polovina Manasijinog plemena podigli žrtvenik na granici Hanaana, u Gelilotu, blizu reke Jordan, na izraelskoj strani, 12 sva izraelska zajednica okupi se u Šilu da krene u rat protiv njih. 13 Izraelci poslaše u Gilad Ruvimovcima, Gadovcima i polovini Manasijinog plemena Pinhasa, sina sveštenika Eleazara. 14 S njim poslaše i deset poglavara, po jednog iz svakog izraelskog plemena, od kojih je svaki bio glava porodice među izraelskim bratstvima.
15 Kada su stigli u Gilad Ruvimovcima, Gadovcima i polovini Manasijinog plemena, rekoše im: 16 „Ovako kaže sva Jehovina zajednica: ‚Kako ste mogli ovako da izneverite Boga Izraelovog? Kako ste mogli da se okrenete od Jehove i da sada, u svojoj pobuni protiv Jehove, podignete žrtvenik? 17 Zar nam greh u Peoru nije bio dovoljan? Ni do dana današnjeg nismo se očistili od toga greha, iako je pomor snašao Jehovinu zajednicu. 18 Zar se sada okrećete od Jehove? Ako se vi danas bunite protiv Jehove, sutra će se on razgneviti na svu izraelsku zajednicu. 19 Ako je zemlja koju posedujete nečista, pređite ovamo, u Jehovinu zemlju, gde stoji Jehovino boravište, i uzmite deo zemlje među nama. Ali ne bunite se protiv Jehove ni protiv nas podižući za sebe drugi žrtvenik osim žrtvenika Jehove, našeg Boga. 20 Kada je Ahan sin Zarin prekršio zapovest o potpunom uništenju grada, zar se nije Jehovina srdžba oborila na svu izraelsku zajednicu? Nije samo on poginuo zbog svoga greha.‘”
21 Tada Ruvimovci, Gadovci i polovina Manasijinog plemena odgovoriše glavama Izraelovih bratstava: 22 „Bog nad bogovima, Jehova, Bog nad bogovima, Jehova, zna! Neka i Izrael zna! Ako je ovo bila pobuna ili ako smo izneverili Jehovu, nemojte danas da nas poštedite. 23 Ako smo sebi sagradili žrtvenik da bismo se okrenuli od Jehove i da bismo na žrtveniku prinosili žrtve paljenice ili žitne žrtve ili žrtve za zajedništvo, neka nas sâm Jehova kazni. 24 Ne, nego to smo uradili iz straha da će sutra vaši potomci reći našim potomcima: ‚Šta vi imate sa Jehovom, Bogom Izraelovim? 25 Jehova je postavio reku Jordan kao granicu između nas i vas Ruvimovaca i Gadovaca! Vi nemate udela u Jehovi!‘ Tako bi vaši potomci mogli da navedu naše potomke da prestanu da se boje Jehove. 26 Zato smo rekli: ‚Hajde da se pripremimo za to i da podignemo žrtvenik, ali ne za žrtve paljenice i klane žrtve‘, 27 nego da bude svedočanstvo između nas i vas i između naraštajâ koji će doći, da ćemo zaista da služimo Jehovi u njegovom svetilištu našim žrtvama paljenicama, klanim žrtvama i žrtvama za zajedništvo. Tako vaši potomci neće sutra moći da kažu našim potomcima: ‚Vi nemate udela u Jehovi.‘ 28 I još smo rekli: ‚Ako ikad tako kažu nama ili našim potomcima, odgovorićemo: „Pogledajte ovu presliku Jehovinog žrtvenika koju su načinili naši praoci, ne za žrtve paljenice i klane žrtve, nego kao svedočanstvo između vas i nas.”‘ 29 Daleko bilo da se bunimo protiv Jehove i da se okrenemo od njega danas podižući žrtvenik za žrtve paljenice, žitne i klane žrtve, osim žrtvenika Jehove, našeg Boga, koji stoji pred njegovim Boravištem.”
30 Kada su sveštenik Pinhas i poglavari zajednice – glave izraelskih bratstava – čuli šta su rekli Ruvimovci, Gadovci i Manasijevci, bili su zadovoljni.
31 Tada Pinhas, sin sveštenika Eleazara, reče Ruvimovcima, Gadovcima i Manasijevcima: „Danas znamo da je Jehova među nama, jer niste izneverili Jehovu. Sada ste izbavili Izraelce iz Jehovine ruke.”
32 Potom se Pinhas, sin sveštenika Eleazara, i poglavari vratiše iz Gilada, od Ruvimovaca i Gadovaca, Izraelcima u Hanaan i izvestiše ih. 33 Izraelci su bili zadovoljni onim što su čuli, pa su blagosiljali Boga i nisu više govorili da će da ratuju protiv Ruvimovaca i Gadovaca i da opustoše zemlju u kojoj ovi žive. 34 A Ruvimovci i Gadovci nazvaše žrtvenik: „Svedočanstvo među nama da je Jehova Bog.”
