1 Kada su svi amorejski carevi zapadno od reke Jordan i svi hanaanski carevi u primorju čuli kako je Jehova isušio reku Jordan ispred Izraelaca dok ovi nisu prešli preko, klonuše duhom i hrabrost ih ostavi zbog Izraelaca.
Obrezanje u Gilgalu
2 U to vreme Jehova reče Jehošui Navinu: „Napravi noževe od kremena i ponovo obreži Izraelce.”
3 I Jehošua Navin napravi noževe od kremena, pa na Givat-Haaralotu[a] obreza Izraelce. 4 A evo zašto je to uradio: Svi koji su izašli iz Egipta – svi muškarci sposobni za borbu – pomrli su tokom puta kroz pustinju posle izlaska iz Egipta. 5 Sav narod koji je izašao bio je obrezan, a oni koji su se rodili u pustinji, na putu, posle izlaska iz Egipta, nisu bili obrezani. 6 Izraelci su četrdeset godina lutali pustinjom sve dok nisu pomrli svi koji su bili sposobni za borbu kada su otišli iz Egipta, pošto se nisu pokoravali Jehovi. Jehova im se zakleo da neće videti zemlju za koju se njihovim praocima zakleo da će je dati nama, zemlju kojom teče med i mleko. 7 Tako je mesto njih podigao njihove sinove – one koje je Jehošua Navin obrezao. Bili su neobrezani jer se na putu nisu obrezivali. 8 Kada je sav narod obrezan, ostadoše u taboru dok nisu ozdravili.
9 Tada Jehova reče Jehošui Navinu: „Danas sam sa vas skinuo[b] sramotu Egipta.”
Zato se to mesto i dan-danas zove Gilgal[c].
Proslava prve Pashe u Hanaanu
10 Uveče, četrnaestog dana tog meseca, dok su bili utaboreni u Gilgalu, na Jerihonskim poljanama, Izraelci proslaviše Pashu. 11 Dan posle Pashe, baš na taj dan, jeli su od roda one zemlje: beskvasni hleb i prženo zrnevlje. 12 Dan nakon što su jeli od roda one zemlje, mana prestade da pada[d]. Više nije bilo mane za Izraelce, nego su se te godine hranili plodovima hanaanske zemlje.
Jehošua Navin i zapovednik Jehovine vojske
13 Kada je bio blizu Jerihona, Jehošua Navin diže pogled i vide kako pred njim stoji čovek sa isukanim mačem u ruci.
Jehošua Navin mu priđe i upita ga: “Jesi li ti s nama ili s našim neprijateljima?”
14 A on mu odgovori: “Ja sam zapovednik Jehovine vojske. Upravo sam došao.”
Na to Jehošua Navin pade ničice i pokloni mu se, pa ga upita: “Šta imaš da mi kažeš, gospodaru”
15 “Izuj obuću sa svojih nogu”, odgovori mu zapovednik Jehovine vojske, “jer je mesto na kom stojiš sveto.” I Jehošua Navin učini tako.
