Savez protiv Izraela
1 Kada su svi carevi zapadno od reke Jordan – oni u Gorju, Šefeli i duž cele obale Velikog mora[a] sve do Libana: carevi Hetita, Amorejaca, Hanaanaca, Perižana, Hivijaca i Jevusejaca – čuli šta se dogodilo, 2 okupiše se da zajedničkim snagama napadnu Jehošuu Navina i Izrael.
Varka Givonaca
3 Čuvši šta je Jehošua Navin učinio sa Jerihonom i Ajem, žitelji Givona 4 pribegoše lukavstvu. Odoše i uzeše hrane, pa na magarce natovariše otrcane vreće i stare, pocepane i iskrpljene mešine za vino. 5 Na noge obuše iznošene i zakrpljene sandale i obukoše staru odeću. Sav hleb koji su poneli kao zalihu bio je bajat i buđav. 6 Kada su došli Jehošui Navinu u tabor u Gilgalu, rekoše njemu i Izraelcima: „Dolazimo iz daleke zemlje. Sklopite s nama savez.”
7 „A šta ako živite blizu nas?” upitaše Izraelci Hivijce. „Kako onda da s vama sklopimo savez?”
8 „Tvoje smo sluge”, rekoše oni Jehošui Navinu, a on ih upita: „Ko ste vi i odakle ste došli?”
9 Oni odgovoriše: „Mi, tvoje sluge, došli smo iz veoma daleke zemlje zbog glasa o Jehovi, tvome Bogu. Jer, čuli smo za sve što je učinio u Egiptu 10 i za sve što je učinio sa dvojicom amorejskih careva istočno od reke Jordan – Sihonom, carem Hešbona, i Ogom, carem Bašana, koji je vladao u Aštarotu. 11 Zato nam naše starešine i svi stanovnici naše zemlje rekoše: ‚Uzmite zaliha hrane za put, pa idite i sastanite se s njima i recite im: „Vaše smo sluge. Sklopite s nama savez.”‘ 12 Ovaj naš hleb bio je još topao kada smo ga poneli od kuće onog dana kad smo pošli k vama, a sada je, evo, bajat i buđav. 13 I ove mešine za vino bile su nove kada smo ih napunili, a sada su se, evo, pocepale. I odeća i sandale su nam se otrcale od duga puta.”
14 Izraelci pregledaše njihove zalihe hrane, ali ništa o tome ne upitaše Jehovu. 15 Jehošua Navin sklopi s njima mir i savez kojim se obaveza da će ih pustiti da žive, a poglavari zajednice to potvrdiše zakletvom.
16 Ali tri dana nakon sklapanja saveza, Izraelci saznaše da su im Givonci susedi, da žive blizu njih. 17 Stoga Izraelci krenuše na put i trećega dana stigoše do njihovih gradova – Givona, Kefire, Beerota i Kirjat-Jearima – 18 ali ih ne napadoše jer su im se poglavari zajednice zakleli Jehovim, Bogom Izraelovim.
Cela zajednica poče da gunđa protiv poglavarâ, 19 ali svi poglavari odgovoriše: „Zakleli smo im se Jehovom, Bogom Izraelovim i sada ne smemo da ih diramo. 20 Evo šta ćemo da uradimo: pustićemo ih da žive, da se na nas ne svali Božija srdžba zbog kršenja zakletve kojom smo im se zakleli. 21 Pustite ih da žive”, rekoše, „ali neka budu drvoseče i vodonoše za celu zajednicu.”
Tako poglavari odlučiše o njima.
22 Tada Jehošua Navin pozva Givonce i reče im: „Zašto ste nas prevarili rekavši: ‚Živimo daleko od vas,‘ kada, u stvari, živite blizu nas? 23 Sada ste pod prokletstvom: nikada nećete prestati da služite kao drvoseče i vodonoše za Dom moga Boga.”
24 Oni mu odgovoriše: „Nama, tvojim slugama, jasno je rečeno da je Jehova, vaš Bog, zapovedio svom sluzi Mojsiju da vam dâ svu ovu zemlju i da pred vama zatre sve njene stanovnike. Stoga smo se zbog vas uplašili za svoj život i zato smo tako postupili. 25 Sada smo u tvojim rukama. Uradi s nama onako kako misliš da je dobro i ispravno.”
26 I Jehošua Navin ovako uradi: izbavi ih iz ruku Izraelaca i ovi ih ne pobiše. 27 Toga dana ih odredi za drvoseče i vodonoše za zajednicu i za Jehovin žrtvenik na mestu koje će Jehova izabrati, i oni su to i dan-danas.
