Bog i idoli
1 Čujte reč koju vam govori Jehova, narode Izraelov. 2 Ovako kaže Jehova:
„Ne učite se običajima drugih naroda
i neka vas ne plaše znamenja na nebu,
iako plaše narode.
3 Jer, ništavni su običaji narodâ.
Oni u šumi poseku drvo,
pa ga drvodelja oblikuje dletom.
4 Ukrase ga srebrom i zlatom,
pa ga pričvrste čekićem i klinovima,
da se ne prevrne.
5 Kao ni strašilo na njivi lubenica,
tako ni oni ne govore.
Moraju da se nose,
jer ne umeju da hodaju.
Ne bojte ih se,
jer oni ne mogu da učine
ni zlo ni dobro.”
6 Niko nije kao ti, Jehova.
Ti si velik i tvoje Ime je veliko i silno.
7 Ko da te se ne boji, Care narodâ?
To tebi pripada.
Među svim mudrima narodâ
i u svim njihovim carstvima
nema nijednoga kao što si ti.
8 Svi su oni ludi i bezumni,
od ništavnog drveta poučeni.
9 Kovano srebro dovozi se iz Taršiša
i zlato iz Ufaza[a].
Ono što su drvodelja i zlatar načinili
oblači se u plavo i purpurno –
sve delo veštog zanatlije.
10 Ali Jehova je Bog istinski,
on je živi Bog, Car večiti.
Kada se on razgnevi,
zemlja se trese,
narodi ne mogu njegovu srdžbu da podnesu.
11 „Ovako im kaži: ‚Ovi bogovi, koji nisu načinili nebo i zemlju, nestaće sa zemlje i ispod neba.‘”
Hvalospev Jehovi
12 Jehova je svojom silom načinio zemlju,
svojom mudrošću uspostavio svet
i svojom umnošću razapeo nebo.
13 Kad on zagrmi, vode na nebu zahuče.
On čini da se oblaci dignu s krajeva zemlje,
munje šalje s kišom
i vetar izvodi iz svojih spremišta.
14 Svaki čovek je neznalica beslovesna.
Svakog zlatara njegov idol sramoti,
jer svi njegovi likovi su varka –
nema u njima daha,
15 ništavni su, smešne tvorevine.
Kad njihova kazna stigne, nestaće.
16 A Bog[b] Jakovljev nije kao oni,
jer on je sve stvorio.
Izrael je pleme njegovog poseda.
Jehova nad vojskama mu je ime.
Najava izgnanstva
17 Pokupite svoju imovinu, jer idete iz zemlje,
vi koji živite pod opsadom.
18 Jer, ovako kaže Jehova:
„Ovoga puta ću izbaciti stanovnike ove zemlje;
udariću ih nevoljom, da se dozovu pameti.”
19 Teško meni zbog moje povrede!
Moja je rana neisceljiva!
Ali rekoh sebi:
„To je moja bolest, moram je podneti.”
20 Šator mi je oboren,
konopci mu pokidani.
Moji sinovi odoše od mene i nema ih.
Nikog nema da mi razapne šator
ili podigne zaklon.
21 Pastiri izgubiše pamet
i od Jehove ne traže pomoć.
Zato im ništa ne uspeva
i sva su im se stada raštrkala.
22 Čujte novost: velika pometnja
iz severne zemlje dolazi
da Judine gradove pretvori u pustoš,
u jazbinu šakalima.
23 Znam, Jehova, da čovečiji život nije njegov,
da čovek ne upravlja svojim koracima.
24 Kazni me, Jehova, ali po pravdi,
a ne u svom gnevu, da me ne zatreš.
25 Izlij svoju srdžbu na narode
koji te ne priznaju,
na bratstva koja ti ne prizivaju Ime.
Jer, oni proždreše Jakova,
dokraja ga proždreše
i opustošiše njegovo boravište.
