Jeremija pita Jehovu
1 Jehova, kada bih se parničio s tobom,
ti bi uvek bio u pravu.
Ali dopusti mi da govorim s tobom
o tvojoj pravdi.
Zašto su opaki uspešni?
Zašto svi neverni žive lagodno?
2 Ti si ih zasadio,
i oni se ukoreniše,
rastu i donose plod.
Uvek si im na usnama
ali daleko od srca.
3 A ti me poznaješ, Jehova,
i vidiš i ispituješ
moje misli o tebi.
Odvuci ih kao jagnjad na klanje!
Odvoj ih za dan pokolja!
4 Dokle će zemlja ležati ispucala
i venuti trava na svakom polju?
Zbog opakosti njenih stanovnika
uginuše zveri i ptice.
A ljudi govore:
„Bog ne vidi šta radimo.”
Božiji odgovor
5 „Ako si se trkao s pešacima
i oni te iznurili,
kako ćeš se nadmetati s konjima?
Ako se u mirnoj zemlji spotičeš,
kako će ti biti u jordanskim čestarima?
6 Čak su te i tvoja braća, tvoja porodica, izdali,
i oni te silno pogrđuju iza leđa.
Ne veruj im kad s tobom govore ljubazno.
7 „Ostaviću svoju kuću,
otići sa svoga nasledstva.
Svoju najdražu predaću u ruke
njenim neprijateljima.
8 Moj posed mi postade kao lav u šumi;
riče na mene, zato ga mrzim.
9 Moj posed postade kao šarena ptica
koju ptice grabljivice opkoliše i napadoše.
Idi i okupi sve divlje životinje,
da dođu i nažderu se.
10 Mnogi pastiri uništiće moj vinograd
i izgaziti moje polje.
Moje pitomo polje
pretvoriće u golu pustoš.
11 U pustoš će ga pretvoriti,
ispucalu i pustu preda mnom.
Sva će zemlja biti opustošena,
jer nikom nije prirasla srcu.
12 Uništitelji će se sjatiti
na gole visove u pustinji,
jer će mač Jehovin proždirati
s kraja na kraj zemlje.
Niko neće imati mira.
13 Pšenicu će sejati a trnje žnjeti.
Sami sebe će iznuriti,
ali od toga nikakve koristi.
Zato ponesite sramotu svoje žetve
zbog ljutog gneva Jehovinog.”
14 Ovako kaže Jehova: „Sve moje opake susede, koji posežu za nasledstvom koje dadoh mom narodu Izraelu, iščupaću iz njihovih zemalja i iščupati narod Jude između njih. 15 Ali, kada ih iščupam, opet ću se smilovati i svakog od njih vratiti na njegovo nasledstvo i u njegovu zemlju. 16 A ako dobro nauče običaje moga naroda i počnu da se zaklinju mojim Imenom govoreći: ‚Tako mi Jehove živoga‘ – baš kao što su oni nekad moj narod naučili da se kune Vaalom – onda će se utvrditi među mojim narodom. 17 Ali, ako neki narod ne posluša, sasvim ću ga iščupati i zatrti”, govori Jehova.
