1 Tada mi Jehova reče: „Kada bi i Mojsije i Samuilo stali pred mene, ne bih u srcu ništa osetio za ovaj narod. Teraj mi ih s očiju! Neka idu! 2 A ako te upitaju, ‚Kuda da idemo?‘ kaži im: ‚Ovako kaže Jehova:
„‚Ko je za pomor, u pomor,
ko je za mač, pod mač,
ko je za glad, u glad,
ko je za ropstvo, u ropstvo.‘
3 „Poslaću četiri vrste zatirača na njih”, govori Jehova. „Mač da ubija, pse da razvlače, ptice i zveri da proždiru i zatiru. 4 Učiniću ih ogavnima svim carstvima na zemlji zbog onoga što je Manasija sin Ezekijin, car Jude, učinio u Jerusalimu.
5 „Ko će se sažaliti na tebe, Jerusalime?
Ko će te ožaliti?
Ko će svratiti da te upita kako si?
6 Odbacio si me”,
govori Jehova,
„leđa mi okrećeš.
Zato sam na tebe digao ruku i zatro te.
Dojadilo mi da ti stalno praštam.
7 Razvejao sam ih vejačom
na kapijama ove zemlje.
Ucvelio sam, zatro sam svoj narod,
jer se ne vraćaju sa svojih puteva.
8 Učinio sam da im udovicâ
bude više od morskog peska.
U podne sam doveo zatirača
na majke njihovih mladića.
Iznenada sam na njih pustio
teskobu i užas.
9 Majka sedmoro dece malaksala,
ispustila dušu.
Sunce joj zašlo još za dana,
osramoćena je bila i ponižena.
A one što su preostali,
predao sam maču
pred neprijateljima”,
govori Jehova.
10 Teško meni, majko moja,
što si me rodila,
čoveka koji se sa celom zemljom
svađa i prepire!
Niti kome pozajmih,
niti od koga uzajmih,
a ipak me svi proklinju.
11 Jehova kaže:
„Uistinu ću te izbaviti radi dobra,
uistinu ću učiniti da te neprijatelji mole
u vreme nesreće i u vreme nevolje.
12 Može li čovek da skrši gvožđe,
gvožđe sa severa, ili bronzu?
13 Tvoje bogatstvo i blaga
daću da se opljačkaju, bez naknade,
zbog svih tvojih greha po svoj tvojoj zemlji.
14 Učiniću da odeš sa svojim neprijateljima
u zemlju koju ne znaš,
jer moj gnev će raspaliti oganj
koji će goreti protiv tebe.”
15 Jehova, ti znaš.
Seti me se i staraj se o meni,
osveti me na mojim progoniteljima.
Ti si strpljiv, ne odvodi me,
seti se da radi tebe trpim uvrede.
16 Kada su mi tvoje reči dolazile,
jeo sam ih,
tvoje reči su mi bile radost
i veselje srcu,
jer ja tvoje Ime nosim,
Jehova, Bože nad vojskama.
17 Nikada u društvu raskalašnih nisam sedeo,
nikada se veselio.
Sâm sam sedeo, jer je tvoja ruka bila na meni
i jer si me ispunio gnevom.
18 Što mom bolu nema kraja
i što mi je rana bolna i neisceljiva?
Zar ćeš mi biti kao potok nestalan,
kao izvor koji presušuje?
19 Stoga ovako kaže Jehova: „Ako mi se vratiš,
vratiću i ja tebe da mi služiš.
Budeš li odvojio dragoceno od bezvrednog,
bićeš moja usta.
Neka se narod okrene tebi,
ali ti njima nemoj.
20 Učiniću od tebe bedem ovom narodu,
bedem utvrđen i od bronze.
Oni će se boriti protiv tebe,
ali te neće nadjačati,
jer ja sam s tobom
da te izbavim i spasem”,
govori Jehova.
21 „Izbaviću te iz ruku opakih
i otkupiti te iz ruku okrutnih.”
