Greh Izraelovih praotaca
1 Dođe mi reč Jehovina: 2 „Idi i objavi Jerusalimu: ‚Ovako kaže Jehova:
„‚Sećam se tvoje privrženosti u mladosti,
kako si me volela kao nevesta
i išla za mnom kroz pustinju,
kroz zemlju nezasejanu.
3 Izrael je bio svet Jehovi,
prvina njegove žetve.
Svi koji ga proždreše,
smatrani su krivima
i stiže ih nesreća‘”,
govori Jehova.
4 Čuj reč Jehovinu, narode Jakovljev, sva bratstva naroda Izraelovog. 5 Ovako kaže Jehova:
„Koju mi manu nađoše vaši praoci
da su toliko odlutali od mene?
Za ništavnim idolima su pošli,
pa sami postadoše ništavni.
6 Nisu pitali: ‚Gde je Jehova,
koji nas je izveo iz Egipta,
kroz golu pustoš nas proveo,
kroz zemlju pustinja i provalija,
kroz zemlju suše i guste tmine,
kroz zemlju kojom niko ne putuje
i u kojoj niko ne živi?‘
7 U plodnu zemlju sam ih doveo,
da njene plodove jedu
i u njenim dobrima uživaju.
A oni, čim uđoše, ukaljaše moju zemlju
i moj posed učiniše gnusnim.
8 Sveštenici nisu pitali:
‚Gde je Jehova?‘
Nisu me upoznali oni koji tumače Zakon.
Poglavari su se pobunili protiv mene.
Proroci su prorokovali u ime Vaala,
idući za ništavnim idolima.”
Božija parnica s Izraelom
9 „Stoga opet podižem optužbe protiv vas”,
govori Jehova,
„i dizaću optužbe protiv dece vaše dece.
10 Pređi na obale Kitima i pogledaj,
pošalji nekoga u Kedar i pomno osmotri.
Vidi da li je ikad bilo nešto slično ovom:
11 Zar je neki narod zamenio svoje bogove,
koji čak i nisu bogovi?
A moj narod je svoju Slavu zamenio
za ništavne idole.
12 Zgrozite se nad tim, nebesa,
i zadrhtite od silnog užasa”,
govori Jehova.
13 „Moj narod je počinio dva greha:
ostavio je mene, izvor žive vode,
i sebi iskopao čatrnje, čatrnje napukle,
koje ne drže vodu.”
Posledice Izraelovog neverstva
14 „Zar je Izrael sluga, rob po rođenju?
Zašto, onda, postade plen dušmanima?
15 Kao lavovi su rikali na njega
i pustošili mu zemlju.
Gradovi mu spaljeni i pusti.
16 Čak i oni iz Memfisa[a] i Tahpanhesa
teme ti obrijaše[b].
17 Zar nisi sam to na sebe navukao
kada si ostavio Jehovu, svoga Boga,
dok te vodio putem?
18 Što bi sad išao u Egipat,
da iz Šihora[c] piješ vode?
I što bi išao u Asiriju,
da piješ vode iz Eufrata[d]?
19 Tvoja opakost će te kazniti,
tvoje otpadništvo te osuditi.
Razmisli, dakle, i shvati
koliko je zlo i čemerno za tebe
kada ostaviš Jehovu, svoga Boga,
i nemaš straha od mene”,
govori Gospod, Jehova nad vojskama.
Izrael odbija da se pokori Jehovi
20 „Odavno si slomio svoj jaram,
svoje okove pokidao i rekao:
‚Neću da robujem!‘
A ipak, na svakoj uzvišici
i pod svakim krošnjatim drvetom
légao si kao bludnica.
21 Posadio sam te kao plemenitu lozu
iz najboljeg semena.
Pa kako si mi se onda
u iskvarenu i divlju lozu izrodio?
22 Makar se oprao ceđom
i mnogo luga upotrebio,
mrlja tvoje krivice i dalje je preda mnom”,
govori Gospod Jehova.
23 „Kako možeš da kažeš:
‚Nisam se ukaljao.
Nisam trčao za Vaalima‘?
Vidi kako si postupio u dolini.
Razmisli o tome što si učinio.
Ti si hitra kamila
koja tamo-amo trčkara,
24 divlja magarica navikla na pustinju,
koja u svojoj pohoti njuši vetar
– ko da je obuzda u vreme teranja?
Mužjak koji je traži neće se umoriti,
lako će je naći u vreme parenja.
25 Ne trči dok ti noge ne obose
i grlo ti se ne osuši.
Ali ti reče: ‚Ne vredi!
Ja volim tuđe bogove
i za njima ću ići.‘”
Izrael zaslužuje kaznu
26 „Kao što kradljivac biva osramoćen
kada ga uhvate,
tako se narod Izraelov osramotio
– on, njegovi carevi i službenici,
njegovi sveštenici i proroci.
27 Oni drvetu govore: ‚Ti si mi otac‘
i kamenu: ‚Ti si me rodio.‘
Meni okrenuše leđa, a ne lice.
Ali, kada su u nevolji, govore:
‚Dođi i spasi nas!‘
28 Gde su ti tada bogovi koje si sebi napravio?
Neka oni dođu da te spasu nevolje ako mogu!
Jer, ti imaš bogova, Judo, koliko i gradova.
29 „Zašto protiv mene podižete optužbe?
Svi ste se vi pobunili protiv mene”,
govori Jehova.
30 „Uzalud sam vam kažnjavao decu
– nikakvu pouku ne izvukoše.
Vaš mač vaše proroke raskomada
kao lav razjareni.
31 Vi iz ovog naraštaja, razmislite o reči Jehovinoj.
Zar sam bio pustinja Izraelu
ili zemlja duboke tame?
Zašto moj narod govori:
‚Možemo slobodno da lutamo naokolo.
Tebi više nećemo doći.‘?
32 Zar devojka zaboravlja svoj nakit
ili nevesta svoj pojas?
A moj narod mene je zaboravio
tokom dana bezbrojnih.
33 Kako vešto tragaš za ljubavlju!
I najgora od žena može na tvojim delima da se uči.
34 Na odeći ti nalaze krv nedužnih siromaha,
iako ih ti ne uhvati da ti provaljuju u kuću.
35 A ti uprkos svemu govoriš:
‚Nedužna sam; nije on gnevan na mene.‘
Ali sudiću ti, jer govoriš:
‚Nisam zgrešila.‘
36 Zašto si toliko prevrtljiva?
Razočaraće te Egipat,
kao što te razočarala Asirija.
37 I odande ćeš otići pognute glave[e],
jer je Jehova odbacio one u koje se uzdaš –
oni ti neće pomoći.”
