Jeremija u smrtnoj opasnosti
1 Početkom vladavine Jehojakima sina Josijinog, cara Jude, dođe mi ova reč od Jehove: 2 „Ovako kaže Jehova: Stani u dvorište Doma Jehovinog i govori svima iz gradova Jude koji dolaze da se poklone u Domu Jehovinom. Kaži im sve što ti zapovedam i nemoj da izostaviš nijednu reč. 3 Možda će poslušati, pa će se svaki okrenuti od svoga zlog načina života i ja ću se predomisliti i neću na njih dovesti veliku nesreću koju sam naumio da na njih dovedem zbog njihovih zlih dela. 4 Reci im: ‚Ovako kaže Jehova: Ako me ne budete slušali i držali se moga Zakona, koji sam stavio pred vas, 5 i ako ne budete poslušali reči mojih slugu proroka, koje sam vam neprestano slao iako ih niste slušali, 6 onda ću učiniti s ovim Domom isto što i sa Šilom, a ovaj grad ću učiniti kletvom svim narodima na zemlji.‘”
7 Sveštenici, proroci i sav narod čuli su Jeremiju kada je sve ovo govorio u Domu Jehovinom.
8 Ali, čim je Jeremija izgovorio svemu narodu sve što mu je Jehova zapovedio da kaže, sveštenici, proroci i sav narod ščepaše ga i rekoše: „Moraš da umreš! 9 Zašto si prorokovao da će ovaj Dom biti kao Šilo i da će ovaj grad biti opustošen i da niko u njemu neće živeti?”
I sav narod se natisnu oko Jeremije u Domu Jehovinom.
10 Kada su judejski službenici čuli za sve ovo, popeše se od carske palate do Doma Jehovinog i sedoše u ulazu Nove kapije Hrama.
11 Tada sveštenici i proroci rekoše službenicima i svemu narodu: „Ovaj čovek je zaslužio smrt zato što je prorokovao protiv ovoga grada, kao što ste svojim ušima čuli.”
12 Tada Jeremija reče svim službenicima i svemu narodu: „Jehova me je poslao da prorokujem protiv ovoga Doma i ovoga grada sve ono što ste čuli. 13 Stoga promenite svoj način života i svoja dela i slušajte Jehovu, svoga Boga. Tada će se Jehova predomisliti i neće na vas dovesti veliku nesreću kojom vam je zapretio. 14 A što se mene tiče – u vašim sam rukama. Učinite sa mnom što god mislite da je dobro i ispravno. 15 Ali budite sigurni: ako me pogubite, vi, ovaj grad i njegovi žitelji bićete krivi za prolivanje nedužne krvi. Jer, Jehova me je zaista poslao vama da vam sve ovo kažem.”
16 Tada službenici i sav narod rekoše sveštenicima i prorocima: „Ovaj čovek nije zaslužio smrt, jer nam je govorio u ime Jehove, našega Boga.”
17 Neki od starešina zemlje istupiše i rekoše svem okupljenom narodu: 18 „Mihej iz Morešeta prorokovao je u vreme Ezekije, cara Jude. On je rekao svem judejskom narodu: ‚Ovako kaže Jehova nad vojskama:
„‚Sion će biti preorana njiva,
Jerusalim gomila krša,
a hramska gora uzvišica obrasla šumom.‘(A)
19 „Da li ga je Ezekija pogubio, ili bilo ko drugi u Judi? Zar se nije bojao Jehove i molio ga za milost, pa se Jehova predomislio i nije na njih doveo veliku nesreću kojom im je zapretio? Navući ćemo na sebe strašnu nesreću!”
20 (A i jedan drugi čovek, Urija sin Šemaje iz Kirjat-Jearima, prorokovao je u ime Jehove i prorokovao je protiv ovoga grada i ove zemlje ono isto što i Jeremija. 21 Kada su car Jehojakim i sva njegova telesna straža i službenici čuli njegove reči, car htede da ga pogubi. A Urija ču za to i uplaši se, pa pobeže u Egipat. 22 Ali car Jehojakim posla u Egipat Elnatana sina Ahborovog sa nekoliko ljudi, 23 i oni dovedoše Uriju iz Egipta i odvedoše ga caru Jehojakimu, koji naredi da se pogubi mačem, a da mu se telo baci u zajedničku grobnicu.)
24 A i Ahikam sin Šafanov podrža Jeremiju, pa ga ne predadoše narodu u ruke da ga pogubi.
