1 „U to vreme”, govori Jehova, „biću Bog svih Izraelovih bratstava, a oni će biti moj narod.”
2 Ovako kaže Jehova:
„Narod koji prežive mač
nađe milost u pustinji.
Dođoh da dam počinak Izraelu.”
3 Jehova se pojavi iz daljine,
govoreći: „Volim te večnom ljubavlju,
pa ti svoju privrženost pokazujem.
4 Opet ću te sazidati,
i bićeš sazidana,
Device Izrael.
Opet ćeš uzeti svoje daire
i izaći da igraš s radosnima.
5 Opet ćeš saditi vinograde
na brdima Samarije.
Oni koji ih zasade,
ješće od njihovog roda.
6 Doći će dan kada će osmatrači
povikati na brdima Efremovim:
‚Hajdemo, na Sion se popnimo,
k Jehovi, našem Bogu!‘”
7 Ovako kaže Jehova:
„Pevajte od radosti zbog Jakova,
kličite zbog prvoga među narodima.
Neka se čuju vaše hvale.
Kažite: ‚Jehova, spasi svoj narod,
Ostatak Izraelov.‘
8 Evo, dovešću ih iz severne zemlje
i sabrati ih s krajeva sveta na šabat.
Među njima biće slepih i hromih,
trudnica i ženâ u trudovima.
Silno mnoštvo će se vratiti.
9 Doći će plačući,
moleći se dok ih budem vodio nazad.
Vodiću ih pored vodâ tekućih,
po ravnoj stazi, gde neće posrnuti,
jer ja sam Otac Izraelov,
Efrem mi je prvenac.
10 „Čujte reč Jehovinu, narodi,
objavite je na dalekim obalama:
‚Onaj koji je raspršio Izraela,
sabraće ga i čuvati
kao pastir svoje stado.‘
11 Jer, Jehova će izbaviti Jakova
i otkupiti ga iz ruku jačeg od njega.
12 Doći će i klicati na visovima Siona,
radovati se obilju Jehovinom
– žitu, mladom vinu i ulju,
mladuncima sitne i krupne stoke.
Biće kao navodnjen vrt
i više neće tugovati.
13 Devojke će igrati i radovati se,
a s njima mladići i starci.
Žalost ću im preokrenuti u veselje,
dati im utehu i radost mesto tuge.
14 Sveštenike ću napojiti obiljem
i svoj narod nasititi dobrima”,
govori Jehova.
15 Ovako kaže Jehova:
„U Rami se čuje glas,
kuknjava i plač veliki.
Rahilja oplakuje svoju decu
i neće da se uteši,
jer joj dece više nema.”
16 Ovako kaže Jehova:
„Prestani da plačeš
i obriši suze s očiju,
jer tvoje delo biće nagrađeno”,
govori Jehova.
„Oni će se vratiti
iz neprijateljeve zemlje.
17 Ima nade za tvoju budućnost”,
govori Jehova.
„Deca će ti se vratiti u svoju zemlju.
18 „Da, čuo sam jecanje Efremovo:
‚Ti si me stegom dovodio u red,
kao tele nepokorno,
i ja se naučih da slušam.
Vrati me, daj mi da se vratim,
jer ti si Jehova, moj Bog.
19 Kad sam se okrenuo od tebe,
pokajah se;
kad sam shvatio,
pojedoh se od muke[a].
Postiđen sam bio i ponižen,
jer sam nosio sramotu iz svoje mladosti.‘
20 „Zar Efrem nije moj dragi sin,
moje dete milo?
Iako protiv njega govorim,
ipak na njega mislim bez prestanka
i srce mi zbog njega drhti.
Smilovaću mu se”,
govori Jehova.
21 „Putokaze postavi,
hrpama kamenja obeleži puteve.
Seti se druma, puta kojim si otišla,
i vrati se, Device Izrael,
vrati se u svoje gradove.
22 Dokle ćeš lutati, kćeri odmetnuta?
Jehova će nešto novo stvoriti na zemlji:
žena će opkoliti muškarca.”
23 Ovako kaže Jehova nad vojskama, Bog Izraelov: „Kada ih vratim iz sužanjstva, narod u judejskoj zemlji i njenim gradovima opet će ovako govoriti:
„‚Blagoslovio te Jehova,
boravište pravednosti,
sveta goro!‘
24 „Narod će živeti u Judi i svim njenim gradovima, i biće ratara i onih koji idu za stadima. 25 Okrepiću iznurene i nahraniti klonule.”
26 Tada se probudih i pogledah oko sebe. San mi je bio sladak.
27 „Evo dolazi vreme”, govori Jehova, „kada ću Izrael i Judu ispuniti ljudima i stokom. 28 Kao što sam nekada budno pazio na njih, da iščupam i srušim, razorim, zatrem i udarim nesrećom, tako ću budno paziti na njih, da izgradim i posadim”, govori Jehova.
29 „U to vreme se više neće govoriti: ‚Očevi su jeli kiselo grožđe, a deci trnu zubi.‘ 30 Nego, svako će umreti zbog svoga greha. Ko bude jeo kiselo grožđe, njemu će trnuti zubi.
31 „Evo, dolazi vreme”, govori Jehova, „kada ću sklopiti novi savez sa narodom Izraela i narodom Jude. 32 On neće biti kao savez koji sam sklopio s njihovim praocima kada sam ih uzeo za ruku da ih izvedem iz Egipta, savez koji su raskinuli iako sam ja njihov gospodar[b]. 33 Ovo je savez koji ću sklopiti s izraelskim narodom posle tog vremena”, govori Jehova: „Staviću svoj zakon u nutrinu njihovog bića i napisati ga na njihovom srcu, i biću njihov Bog, a oni će biti moj narod. 34 I niko više neće morati da uči svoga bližnjega ni svoga brata govoreći: ‚Upoznaj Jehovu’, pošto će me poznavati svi od malog do velikog među njima”, govori Jehova. „Jer, oprostiću im njihova zlodela i više se neću sećati njihovih greha.”
35 Ovako kaže Jehova, koji daje da sunce sija danju i određuje mesecu i zvezdama da svetle noću, koji uzburkava more tako da mu talasi huče – Jehova nad vojskama mu je ime: 36 „Ako ove uredbe nestanu preda mnom”, govori Jehova, „onda će i Izraelovi potomci prestati da budu narod preda mnom doveka”.
37 Ovako kaže Jehova: „Ako se nebesa mogu izmeriti i temelji zemlje istražiti, odbaciću sve Izraelove potomke zbog svega što su učinili”, govori Jehova.
38 „Evo, dolazi vreme”, govori Jehova, „kada će ovaj grad biti ponovo sazidan za mene, od Hananelove kule do Ugaone kapije. 39 Merničko uže rastegnuće se odande pravo do brda Gareva, a onda će skrenuti prema Goi. 40 Cela ona dolina gde se bacaju lešine i pepeo i sva polja iznad doline Kidron na istoku, pa sve do ugla Konjske kapije biće sveti Jehovi. Nikada više neće ovaj grad biti satrven ni razoren.”
