Jeremija kupuje njivu
1 Reč koja je došla Jeremiji od Jehove desete godine vladavine Cidkije, cara Jude, odnosno osamnaeste godine Navuhodonosorove vladavine.
2 U to vreme je vojska vavilonskog cara opsedala Jerusalim, a prorok Jeremija bio zatvoren u dvorišnoj tamnici u palati judejskog cara. 3 Tamo ga je zatvorio Cidkija, car Jude, govoreći: „Zašto tako prorokuješ i govoriš: ‚Ovako kaže Jehova: Evo, predaću ovaj grad u ruke caru Vavilona, i on će ga zauzeti. 4 Cidkija, car Jude, neće umaći Vaviloncima, nego će biti predat u ruke caru Vavilona i govoriti s njim licem u lice i gledati ga svojim očima. 5 On će odvesti Cidkiju u Vavilon, gde će ovaj ostati dok ga ja ne pohodim, govori Jehova. Ako se budeš borio protiv Vavilonaca, nećeš uspeti.‘”
6 Jeremija reče: „Došla mi je reč Jehovina: 7 ‚Hanamel, sin tvoga strica Šaluma, doći će ti i reći: „Kupi moju njivu u Anatotu, jer je tvoje pravo da je kupiš pošto si rođak-otkupitelj.”‘
8 „Tada, baš kao što je Jehova rekao, moj brat od strica Hanamel dođe k meni u dvorišnu tamnicu i reče: ‚Kupi moju njivu u Anatotu, na Venijaminovom području. Pošto je tvoje pravo da je otkupiš i da je poseduješ, kupi je za sebe.‘
„Pošto sam znao da je to reč Jehovina, 9 kupih njivu u Anatotu od svog brata od strica Hanamela i izmerih mu sedamnaest šekela[a] srebra. 10 Napisah ugovor i udarih pečat, uzeh svedoke i izmerih sedamnaest šekela srebra na vagi. 11 Potom uzeh kupoprodajni ugovor – onaj primerak sa pečatom i uslovima kupoprodaje i jedan bez pečata – 12 i dadoh ugovor Baruhu sinu Nerije sina Mahsejinog pred svojim bratom od strica Hanamelom i pred svedocima koji su se potpisali na ugovor i pred svim Judejima koji su sedeli u dvorišnoj tamnici.
13 „Pred njima ovako zapovedih Baruhu: 14 ‚Ovako kaže Jehova nad vojskama, Bog Izraelov: Uzmi ove isprave – i kupoprodajni ugovor sa pečatom i onaj bez pečata – pa ih stavi u glinenu posudu, da mogu dugo da se sačuvaju. 15 Jer, ovako kaže Jehova nad vojskama, Bog Izraelov: Opet će se u ovoj zemlji kupovati kuće, njive i vinogradi.‘
16 „Kada sam dao kupoprodajni ugovor Baruhu sinu Nerijinom, pomolih se Jehovi:
17 „‚Gospode Jehova, ti si svojom velikom silom i ispruženom rukom stvorio nebesa i zemlju. Za tebe ništa nije suviše teško. 18 Ti pokazuješ ljubav hiljadama, a za grehe očeva kažnjavaš njihovu decu posle njih. Veliki i silni Bože, čije ime je Jehova nad vojskama, 19 veliki su tvoji naumi i silna su tvoja dela. Tvoje oči motre na sve ljudske puteve: svakom uzvraćaš prema njegovom načinu života i kako njegova dela zaslužuju. 20 Ti si činio znamenja i čuda u Egiptu i do dana današnjeg ih činiš u Izraelu i među svim ljudima. Stekao si za sebe slavu koja traje i danas. 21 Izveo si svoj narod Izrael iz Egipta znamenjima i čudima, moćnom rukom i ispruženom desnicom i uz velike strahote. 22 Dao si im ovu zemlju za koju si se zakleo da ćeš je dati njihovim praocima, zemlju kojom teče med i mleko. 23 Ušli su u nju i zaposeli je, ali te nisu slušali ni držali se tvoga Zakona. Nisu činili ono što si im zapovedio da čine. Zato si na njih doveo svu ovu nesreću.
24 „‚Pogledaj kako se dižu opsadni nasipi za osvajanje grada. Zbog mača, gladi i pomora grad će biti predat u ruke Haldejcima koji ga napadaju. Kao što vidiš, dogodilo se baš ono što si rekao. 25 Ali, iako će grad biti predat u ruke Haldejcima, ti mi, Gospode Jehova, kažeš: „Kupi njivu srebrom i uzmi svedoke.”‘”
26 Reč Jehovina dođe Jeremiji: 27 „Ja sam Jehova, Bog svih ljudi. Zar je nešto suviše teško za mene? 28 Stoga ovako kaže Jehova: Evo, predaću ovaj grad u ruke Haldejcima i Navuhodonosoru, caru Vavilona, koji će ga zauzeti. 29 Haldejci koji napadaju ovaj grad ući će u njega i zapaliti ga. Spaliće ga zajedno s kućama u kojima su me ljudi izazivali na gnev po krovovima paleći kâd Vaalu i izlivajući žrtve levanice drugim bogovima. 30 Narod Izraela i Jude od svoje mladosti čini samo ono što je zlo preda mnom. Da, izraelski narod me samo izaziva na gnev svojim delima, govori Jehova. 31 Od dana kada je sagrađen, pa sve do dana današnjeg, ovaj grad me samo izaziva na gnev i srdžbu, pa moram da ga uklonim ispred svoga lica. 32 Narod Izraela i narod Jude – oni, njihovi carevi i službenici, njihovi sveštenici i proroci, Judeji i žitelji Jerusalima – izazivaju me na gnev svim zlom koje su učinili. 33 Okrenuli su mi leđa, a ne lice. Iako sam ih stalno iznova učio, nisu hteli da slušaju ni da prime pouku. 34 Postavili su svoje odvratne idole u Domu koji nosi moje Ime i opoganili ga. 35 Podigli su uzvišice za Vaala u dolini Ben Hinom da bi žrtvovali svoje sinove i kćeri Molohu, iako im nikada nisam zapovedio, niti mi je ikada palo na pamet da im zapovedim da čine takve gnusobe i navedem Judu na greh.
36 „Ovako kaže Jehova, Bog Izraelov, o ovom gradu za koji ti kažeš: ‚Mačem, glađu i pomorom biće predat u ruke vavilonskom caru‘: 37 Evo, sabraću ih iz svih zemalja u koje ih proterujem u svom ljutom gnevu i silnoj srdžbi. Dovešću ih nazad na ovo mesto i dati im da žive spokojno. 38 Oni će biti moj narod, a ja ću biti njihov Bog. 39 Daću im jednodušnost u srcu i delima, da me se uvek boje za svoje dobro i dobro svoje dece. 40 Sklopiću večan savez s njima: nikada neću prestati da im činim dobro i staviću im u srce strah od mene da se nikada od mene ne okrenu. 41 Radovaću se čineći im dobro i čvrsto ih, svim svojim srcem i dušom, posaditi u ovoj zemlji. 42 Ovako kaže Jehova: Kao što sam doveo ovu veliku nesreću na ovaj narod, tako ću im dati i sve blagostanje koje sam im obećao. 43 Opet će se kupovati njive u ovoj zemlji za koju kažeš: ‚Ona je goletna pustoš, bez čoveka i životinje, jer je predata u ruke Haldejcima.‘ 44 NJive će se kupovati srebrom, ugovori pisati i pečatiti, svedoci uzimati na Venijaminovom području, u selima oko Jerusalima, u gradovima Jude i u gradovima u Gorju, Šefeli i Negevu, jer ja ću one koji su zasužnjeni vratiti u njihovu zemlju, govori Jehova.”
