Jeremija bačen u čatrnju
1 Šefatja sin Matanov, Gedalja sin Pašhurov, Juhal sin Šelemjin i Pašhur sin Malkijin čuli su šta je Jeremija govorio svemu narodu kada je rekao: 2 „Ovako kaže Jehova: Ko ostane u ovom gradu, poginuće od mača, gladi ili pomora, a ko pređe Haldejcima, ostaće živ. Sačuvaće svoj život, ostaće živ. 3 I ovako kaže Jehova: Ovaj grad će sigurno biti predat u ruke vojsci vavilonskog cara, koji će ga osvojiti.”
4 Tada ovi službenici rekoše caru: „Tog čoveka treba pogubiti. Obeshrabruje vojnike koji su preostali u gradu, a tako i narod, onim što im govori. Taj čovek se ne zalaže za dobro ovog naroda, već za njegovu propast.”
5 „On je u vašim rukama”, odvrati car Cidkija. „Ja ne mogu ništa protiv vas.”
6 Tako oni uzeše Jeremiju i staviše ga u čatrnju carevog sina Malkije, koja je bila u dvorišnoj tamnici. Konopcima ga spustiše u čatrnju, u kojoj nije bilo vode, nego samo mulj, pa Jeremija utonu u mulj.
7 A Eved-Meleh, Kušanin, jedan od evnuha u carskoj palati, čuo je da su Jeremiju stavili u čatrnju, pa dok je car sedeo na Venijaminovoj kapiji, 8 Eved-Meleh izađe iz palate i reče mu: 9 „Moj gospodaru care, oni ljudi su zlo postupili u svemu što su učinili proroku Jeremiji. Bacili su ga u čatrnju, u kojoj će umreti od gladi kada u gradu više ne bude hleba.”
10 Tada car zapovedi Eved-Melehu, Kušaninu: „Povedi odavde tri čoveka, pa izvucite Jeremiju iz čatrnje pre nego što umre.”
11 I Eved-Meleh povede ljude sa sobom, pa ode u odaju ispod riznice u palati. Uze odande starih krpa i iznošene odeće i spusti ih konopcem Jeremiji u čatrnju.
12 Eved-Meleh reče Jeremiji: „Stavi ove stare krpe i iznošenu odeću pod pazuhe i pod užad.”
Jeremija tako učini, 13 pa ga povukoše konopcima i izvukoše iz čatrnje. Od tada Jeremija ostade u dvorišnoj tamnici.
Cidkija ispituje Jeremiju
14 Tada car Cidkija posla po proroka Jeremiju, pa ovoga dovedoše do trećeg ulaza u Dom Jehovin.
„Pitaću te nešto”, reče car Jeremiji, „a ti nemoj ništa da mi prećutiš.”
15 Jeremija odvrati Cidkiji: „Ako ti odgovorim, zar me nećeš ubiti? Ako te posavetujem, nećeš me poslušati.”
16 Ali car Cidkija se ovako zakle Jeremiji u potaji: „Tako mi Jehove živoga, koji nam je dao život, niti ću te ubiti niti predati u ruke onima koji hoće da ti oduzmu život.”
17 Tada Jeremija reče Cidkiji: „Ovako kaže Jehova nad vojskama, Bog Izraelov: ‚Ako se predaš zapovednicima vavilonskog cara, život će ti biti pošteđen i ovaj grad neće biti spaljen – ti i tvoja porodica ostaćete živi. 18 Ali, ako ne budeš hteo da se predaš zapovednicima vavilonskog cara, ovaj grad će biti predat u ruke Haldejcima i oni će ga spaliti, a ti nećeš umaći iz njihovih ruku.‘”
19 Car Cidkija reče Jeremiji: „Plašim se Judeja koji su prešli Haldejcima, jer bi me Haldejci mogli predati njima u ruke, a oni bi me zlostavljali.”
20 „Neće te predati”, odvrati Jeremija. „Pokori se Jehovi čineći ono što ti kažem, pa će ti biti dobro i život će ti biti pošteđen. 21 Ali, ako odbiješ da se predaš, ovo mi je Jehova otkrio: 22 Sve žene koje ostanu u palati judejskog cara biće odvedene zapovednicima vavilonskog cara. Te žene će ti govoriti:
„‚Prevarili su te i savladali
tvoji verni prijatelji.
Noge su ti utonule u mulj,
prijatelji te ostavili.‘
23 „Sve tvoje žene i deca biće odvedeni Haldejcima. Ni ti nećeš umaći iz njihovih ruku, nego će te vavilonski car zarobiti, a ovaj grad će biti spaljen.”
24 Tada Cidkija reče Jeremiji: „Nemoj da neko sazna za ovaj razgovor, da ne pogineš. 25 Ako službenici čuju da sam razgovarao s tobom, pa ti dođu i kažu: ‚Ispričaj nam šta si rekao caru i šta je car rekao tebi. Nemoj ništa da nam kriješ, inače ćemo te ubiti‘, 26 ti im kaži: ‚Molio sam cara da me ne šalje nazad u Jonatanovu kuću, da ne umrem tamo.‘”
27 Svi službenici zaista dođoše Jeremiji i ispitaše ga, a on im reče sve onako kako mu je car zapovedio da im kaže. Oni se onda ostaviše daljeg razgovora s njim, jer niko nije bio čuo njegov razgovor s carem.
28 Jeremija ostade u dvorišnoj tamnici sve do dana kada je Jerusalim osvojen.
A Jerusalim je osvojen ovako:
