Kazna zbog idolopoklonstva
1 Reč koja je došla Jeremiji za sve Judeje koji su živeli u Donjem Egiptu – u Migdolu, Tahpanhesu i Memfisu[a] – i Gornjem Egiptu: 2 „Ovako kaže Jehova nad vojskama, Bog Izraelov: Videli ste veliku nesreću koju sam doveo na Jerusalim i sve judejske gradove. Danas oni leže opusteli i razoreni 3 zbog zla koje su počinili. Izazvali su me na gnev paleći kâd i klanjajući se drugim bogovima, koje ni vi ni vaši praoci niste poznavali. 4 Neprestano sam vam slao svoje sluge proroke, koji su vam govorili: ‚Ne činite ovu gnusobu, koju mrzim!‘ 5 Ali oni nisu hteli da poslušaju ni da obrate pažnju i nisu se odvratili od svoje opakosti ni prestali da pale kâd drugim bogovima. 6 Zato se izlio moj ljuti gnev i razgoreo se po gradovima Jude i ulicama Jerusalima, pa od njih učinio pustoš i ruševine, kao što su i danas.
7 „Stoga ovako kaže Jehova nad vojskama, Bog Izraelov: Zašto na sebe navlačite toliku nesreću istrebljujući iz Jude muškarce i žene, decu i odojčad, da vas ne ostane ni malo[b]? 8 Zašto me izazivate na gnev svojim delima, paleći kâd drugim bogovima u Egiptu, u koji ste došli da živite? Uništićete se, pa će vas psovati i vređati među svim narodima na zemlji. 9 Zar ste zaboravili zlo koje su činili vaši praoci i judejski carevi i carice i zlo koje ste činili vi i vaše žene u Judi i na ulicama Jerusalima? 10 Oni se ni do dana današnjeg nisu ponizili ni uplašili, niti su se držali moga Zakona i uredbi koje sam dao vama i vašim praocima.
11 „Stoga ovako kaže Jehova nad vojskama, Bog Izraelov: Čvrsto sam odlučio da na vas dovedem nesreću i da zatrem svu Judu. 12 Preostali narod[c] Jude, koji je odlučio da ode u Egipat i tamo se nastani, svi će stradati u Egiptu – pašće od mača ili umreti od gladi. Od najmanjeg do najvećeg, svi će umreti od mača ili gladi. LJudi će ih proklinjati i zgražavati se nad njima, psovati ih i vređati. 13 Kazniću one koji žive u Egiptu mačem, glađu i pomorom kao što sam kaznio Jerusalim. 14 Niko od preostalog naroda[d] Jude koji je otišao da živi u Egiptu neće umaći, ni ostati živ, ni vratiti se u Judu, u koju čezne da se vrati i u njoj živi – niko se neće vratiti osim nekoliko izbeglica.”
15 Tada svi muškarci koji su znali da njihove žene pale kâd drugim bogovima, sve žene koje su bile prisutne – veliko mnoštvo njih – i sav narod koji je živeo u Donjem i Gornjem Egiptu rekoše Jeremiji: 16 „Nećemo da se pokorimo tome što si nam rekao u ime Jehova, 17 nego ćemo učiniti sve onako kako smo sami rekli: palićemo kâd Carici neba i izlivati joj žrtve levanice kao što smo činili u gradovima Jude i na ulicama Jerusalima mi i naši praoci, naši carevi i poglavari. U to vreme smo imali hrane u izobilju, bilo nam je dobro i nikakvo zlo nas nije snalazilo. 18 Ali, otkad smo prestali da palimo kâd Carici neba i da joj izlivamo žrtve levanice, nemamo ništa i stradamo od mača i gladi.”
19 A žene rekoše: „Kada smo palile kâd Carici neba i izlivale joj žrtve levanice, naši muževi su znali da pravimo kolače po njenom liku i da joj izlivamo levanice.”
20 Tada Jeremija reče svemu narodu – i muškarcima i ženama – svima koji su mu tako odgovorili: 21 „Zar mislite da se Jehova ne seća i da mu nije u mislima kâd koji ste vi i vaši praoci, vaši carevi i vaši službenici i narod zemlje palili u gradovima Jude i na ulicama Jerusalima? 22 Kada Jehova više nije hteo da trpi vaša zla dela i gnusobe koje ste činili, vaša zemlja je postala predmet zgražavanja i psovanja i goletna pustoš bez žitelja, kao što je i danas. 23 Zato što ste palili kâd i grešili protiv Jehove i zato što ga niste slušali ni držali se njegovog Zakona, uredbi i propisa snašla vas je ova sadašnja nesreća.”
24 Potom Jeremija reče svemu narodu, posebno ženama: „Čuj reč Jehovinu, sav judejski narode u Egiptu. 25 Ovako kaže Jehova nad vojskama, Bog Izraelov: ‚Vi i vaše žene pokazali ste svojim delima ono što ste obećali kada ste rekli: „Sigurno ćemo izvršiti ono što smo se zavetovali da učinimo: da palimo kâd i izlivamo žrtve levanice Carici neba.”‘
„Samo napred! Držite se svojih obećanja i izvršavajte svoje zavete! 26 Ali čujte reč Jehovinu, svi vi Judeji koji živite u Egiptu: ‚Evo zaklinjem se svojim velikim Imenom‘, kaže Jehova, ‚da nijedan Judejin u celom Egiptu neće više nikad prizvati moje Ime ni zakleti se: „Tako mi Gospoda Jehove živoga.” 27 Jer, ja bdim nad njima na zlo, a ne na dobro. Judeji u Egiptu stradavaće od mača i gladi sve dok svi ne budu zatrti. 28 Malo će biti onih koji će umaći maču i vratiti se iz Egipta u Judu. Tada će sav preostali narod koji je došao da živi u Egiptu znati čije obećanje vredi – moje ili njihovo.
29 „‚Ovo će vam biti znak da ću vas kazniti na ovom mestu‘, govori Jehova, ‚pa ćete znati da se ispunjavaju moje pretnje da ću vam naneti zlo.‘ 30 Ovako kaže Jehova: ‚Evo, predaću faraona Hofru, cara Egipta, u ruke njegovim neprijateljima koji hoće da mu oduzmu život, baš kao što sam judejskog cara Cidkiju predao u ruke vavilonskom caru Navuhodonosoru, neprijatelju koji je hteo da mu oduzme život.‘”
