Jerusalimov greh
1 „Prođite ulicama Jerusalima;
dobro pogledajte i sami se uverite.
Tražite po njegovim trgovima,
pa ako nađete ijednoga ko čini što je pravo
i traži istinu,
oprostiću ovom gradu.
2 Iako govore: ‚Tako mi Jehove živoga‘,
ipak se lažno zaklinju.”
3 Jehova, zar tvoje oči ne traže istinu?
Udaraš ih, ali njih ne boli,
satireš ih, ali oni odbijaju pouku.
Postali su tvrđi od litice
i odbijaju da se pokaju.
4 Mislio sam: „To su samo siromasi.
Bezumni su, jer ne poznaju put Jehovin,
ni pravdu koju njihov Bog traži.
5 Zato ću otići velikašima
i s njima razgovarati.
Oni poznaju put Jehovin
i pravdu koju njihov Bog traži.”
Ali i oni složno slomiše jaram
i pokidaše okove.
6 Zato će ih šumski lav napadati,
pustinjski vuk čerečiti,
leopard na njih vrebati
kraj njihovih gradova.
I ko god izađe, biće raskomadan,
jer je njihova pobuna velika
i sve veće je njihovo otpadništvo.
7 „Zašto da ti oprostim?
Tvoja deca su me ostavila
i zaklinju se bogovima koji to nisu.
Dosita sam ih nahranio,
a oni učiniše preljubu
i nagrnuše u kuće bludnica.
8 Oni su pastuvi ugojeni, pohotni,
svaki za tuđom ženom njišti.
9 Zar da to ne kaznim?”
govori Jehova.
„Zar da se ne osvetim takvom narodu?
10 „Prođite jerusalimskim vinogradima
i uništite ih, ali ne dokraja.
Sve rozge pokidajte, jer nisu Jehovine.
11 Narod Izraela i narod Jude
dokraja su mi neverni”,
govori Jehova.
Jehova odbacuje Izrael
12 Lagali su o Jehovi, govoreći:
„Neće on ništa učiniti.
Nikakvo zlo nas neće snaći.
Nećemo iskusiti ni mač, ni glad.
13 Proroci su samo vetar
i Božije reči nema u njima.
Neka njima bude učinjeno to što govore.”
14 Stoga mi ovako kaže Jehova, Bog nad vojskama:
„Zato što su tako govorili,
učiniću ognjem reči u tvojim ustima,
a ovaj narod drvetom koje će oganj progutati.
15 Evo, dovešću na tebe narod izdaleka,
narode Izraelov”,
govori Jehova,
„narod dugovečan i drevan,
narod čiji jezik ne znaš
i čiji govor ne razumeš.
16 Tobolci su im kao otvoren grob;
svi su oni ratnici.
17 Proždreće ti žetvu i hleb,
proždreće ti sinove i kćeri,
proždreće ti sitnu i krupnu stoku,
proždreće ti lozu i stabla smokvina.
Mačem će ti razoriti utvrđene gradove,
u koje se uzdaš.
18 „Ali ni tih dana”, govori Jehovi, „neću te dokraja zatrti. 19 A kada narod bude pitao: ‚Zašto nam je Jehova, naš Bog, sve ovo učinio?‘ reći ćeš im: ‚Zato što ste me ostavili i u svojoj zemlji služili tuđim bogovima, sada ćete služiti tuđincima u zemlji koja nije vaša.‘”
Bog opominje svoj narod
20 „Obznani ovo narodu Jakovljevom
i objavi u Judi:
21 ‚Čuj ovo, narode bezumni i bez pameti,
koji oči imaš a ne vidiš,
koji uši imaš a ne čuješ.
22 Zar me se ne bojite?‘”
govori Jehova,
„‚Zar preda mnom ne drhtite?
Ja sam učinio da pesak bude međa moru,
večna prepreka koju ne može da pređe.
Talasi se valjaju, ali dalje ne mogu,
huče, ali neće preći.
23 Ali ovaj narod je tvrdoglav i buntovan;
skrenuše oni i odoše,
24 i ne govore sebi:
„Bojmo se Jehove, svoga Boga,
koji nam u pravo vreme daje kišu jesenju i prolećnu
i stara se za sedmice određene za žetvu.”
25 Odvratiše to od vas vaša zlodela,
vaši vas gresi lišiše dobra.‘
26 „Opaki se nalaze među mojim narodom.
U zasedi leže kao hvatači ptica,
zamke postavljaju i hvataju ljude.
27 Kao što je kavez pun ptica,
tako su njihove kuće pune prevare.
Moćni i bogati postadoše,
28 uhranjeni i debeli.
Nema granica njihovim zlodelima.
Siročetovu parnicu ne vode da je dobiju,
ne zalažu se za prava siromaha.
29 Zar da ih ne kaznim za to?”
govori Jehova.
„Zar da se ne osvetim narodu kakav je ovaj?
30 Nešto užasno i grozno
dogodilo se u zemlji:
31 Proroci prorokuju laži,
sveštenici vladaju na svoju ruku,
a mom narodu je to milo.
Ali šta ćete da radite na kraju?”
