Neprijatelj će opkoliti Jerusalim
1 „Beži na sigurno, narode Venijaminov!
Beži iz Jerusalima!
Dunite u ovnujski rog u Tekoi!
Znak postavite nad Bet-Haheremom!
Jer, nesreća se pomalja sa severa,
propast velika.
2 Kći sionska je kao nežna livada:
3 doći će na nju pastiri sa svojim stadima,
šatore razapeti oko nje,
svaki napasati stado na svom delu.
4 Spremite se za boj protiv nje!
Ustajte, hajde da napadnemo u podne!
Ali, avaj, dan se gasi,
a večernje senke sve su duže.
5 Zato ustajte, hajde da napadnemo noću
i razorimo njene tvrđave!”
6 Ovako kaže Jehova nad vojskama:
„Posecite drveće
i dignite opsadni nasip oko Jerusalima.
Ovaj grad mora da bude kažnjen,
pun je tlačenja.
7 Kao što izvor izliva svoju vodu,
tako on izliva svoju opakost.
Nasilje i propast njime se razležu;
bolest i rane stalno su mi pred očima.
8 Poslušaj opomenu, Jerusalime,
da se ne okrenem od tebe
i od tebe ne napravim pustoš,
zemlju nenastanjenu.”
Buntovničko vladanje Izraela
9 Ovako kaže Jehova nad vojskama:
„Popabirči Ostatak Izraelov,
pomno kao vinovu lozu.
Još jednom pređi rukom po rozgama,
kao berač grožđa.”
10 Kome da govorim? Koga da opomenem?
Ko će me saslušati?
Uši su im zatvorene[a], pa ne čuju.
Vređa ih reč Jehovina, ne mili im se.
11 A ja sam pun srdžbe Jehovine
i ne mogu da je suspregnem.
„Izlij je na decu na ulici
i na mladiće koji se okupiše.
I muž i žena biće uhvaćeni,
i starac, onaj koji je mnogo godina poživeo.
12 Kuće će im biti date drugima,
zajedno s njihovim poljima i ženama
kad ispružim ruku protiv stanovnika zemlje”,
govori Jehova.
13 „Od najmanjeg do najvećeg,
svi se lakome na nepošten dobitak.
I prorok i sveštenik,
svi se prevarom bave.
14 Ranu moga naroda leče površno.
Govore: ‚Mir, mir‘, kad mira nema.
15 Stide li se zbog svog ogavnog vladanja?
Ne, oni stida nemaju nimalo,
niti više umeju da se zacrvene.
Stoga će pasti među pale,
srušiti se kad ih budem kaznio”,
kaže Jehova.
16 Ovako kaže Jehova:
„Stanite na raskršća i pogledajte.
Raspitajte se za drevne staze
i gde je najbolji put,
pa njime pođite,
i naći ćete spokoja svojoj duši.
Ali vi rekoste: ‚Nećemo da idemo njime.‘
17 Postavih vam osmatrače i rekoh:
‚Pazite na zvuk roga‘,
ali vi rekoste: ‚Nećemo da pazimo.‘
18 „Stoga čujte, narodi;
okupite se da vidite šta će im se desiti.
19 Čuj, zemljo: Evo, na ovaj narod
svaljujem nesreću,
plod njihovih spletki,
jer moje reči nisu poslušali,
moj Zakon su odbacili.
20 Šta će mi tamjan iz Sabe
ili iđirot iz daleke zemlje?
Ne prihvatam vaše paljenice,
nisu mi mile vaše klane žrtve.”
21 Stoga ovako kaže Jehova:
„Evo, staviću prepreke pred ovaj narod:
o njih će se spotaći i očevi i deca,
poginuće susedi i prijatelji.”
Neprijatelj dolazi sa severa
22 Ovako kaže Jehova:
„Evo dolazi vojska iz severne zemlje,
velik narod s krajeva zemlje se diže.
23 Lukom i kopljem naoružani,
okrutni su i nemaju milosti.
Čuju se kao more kada huči
dok na svojim konjima jašu.
U bojnom poretku stižu
da te napadnu, Kćeri sionska.”
24 Kada smo čuli vest o njima,
ruke nam klonuše.
Teskoba nas obuze,
bol kao u žene u trudovima.
25 Ne izlazite u polja,
ne idite putevima,
jer neprijatelj ima mač
i užas je svuda uokolo.
26 Obucite se u kostret, moj narode,
i u pepeo se uvaljajte.
Naričite kao za sinom jedincem,
gorko kukajući,
jer će uništitelj iznenada navaliti na nas.
27 „Učinio sam te kušačem metala, Jeremijo,
među mojim narodom,
da saznaš i ispitaš kakvi su.
28 Svi su oni okoreli buntovnici,
tvrdi kao bronza i gvožđe.
Naokolo kleveću i svi su pokvareni.
29 Meh silno duva
da vatra olovo sažeže.
Ali zalud prečišćavanje,
jer opaki nisu odstranjeni.
30 ‚Odbačeno srebro‘ ih zovu,
jer ih je Jehova odbacio.”
