Jeremija propoveda u Hramu
1 Reč dođe Jeremiji od Jehove: 2 „Stani na kapiju Doma Jehovinog i tamo objavi ovu reč: ‚Čujte reč Jehovinu, svi vi Judeji koji ulazite na ove kapije da se poklonite Jehovi. 3 Ovako kaže Jehova nad vojskama, Bog Izraelov: Promenite svoj način života i svoja dela, i ja ću vam dati da i dalje živite na ovom mestu. 4 Ne uzdajte se u prevarne reči i ne govorite: „Ovo je Hram Jehovin! Ovo je Hram Jehovin! Ovo je Hram Jehovin!” 5 Ako uistinu promenite svoj način života i svoja dela i ako jedan drugom budete činili ono što je pravo, 6 ako ne budete ugnjetavali došljaka, siroče ili udovicu i prolivali nedužnu krv na ovom mestu i ako ne budete išli za drugim bogovima na svoju nesreću, 7 daću vam da i dalje živite na ovom mestu, u zemlji koju sam doveka dao vašim praocima.
8 „‚Ali vi se uzdate u prevarne reči, od kojih nema koristi. 9 Zar ćete krasti, ubijati, činiti preljubu, lažno se zaklinjati, paliti kâd Vaalu i ići za drugim bogovima za koje ranije niste ni znali, 10 a onda doći i stati pred mene u ovom Domu, koji nosi moje Ime, i misliti da možete nekažnjeno da činite sve te gnusobe? 11 Zar je ovaj Dom, koji nosi moje Ime, za vas postao razbojnička jazbina? Ali ja pomno gledam‘”, govori Jehova.
12 „‚Idite sada na ono mesto u Šilu gde sam prvo načinio boravište za svoje Ime i pogledajte šta sam uradio s njim zbog opakosti moga naroda Izraela. 13 Dok ste vi sve to činili‘”, govori Jehova, „‚govorio sam vam nanovo i nanovo, ali niste slušali; zvao sam vas, ali niste se odazivali. 14 Stoga, ono što sam uradio sa Šilom, sada ću uraditi sa Domom koji nosi moje Ime, Hramom u koji se uzdate, mestom koje sam dao vama i vašim praocima. 15 Odbaciću vas od svoga lica kao što sam odbacio svu vašu sabraću, Efremovo potomstvo.‘”
Nepokornost naroda
16 „Zato nemoj da se moliš za ovaj narod i ne upućuj mi molbe i molitve za njih – ne moli me, jer te neću uslišiti. 17 Zar ne vidiš šta rade po gradovima Jude i po ulicama Jerusalima? 18 Deca skupljaju drva, očevi pale vatru, a žene mese testo i peku lepinje za Caricu neba. Izlivaju levanice drugim bogovima da me razgneve. 19 Ali oni ne razgnevljuju mene”, govori Jehova, „nego sebi nanose štetu na svoju sramotu. 20 Stoga ovako kaže Gospod Jehova: Moj gnev i srdžba izliće se na ovo mesto, na ljude i stoku, na poljsko drveće i plodove zemlje, i goreće i neće se ugasiti.
21 „Ovako kaže Jehova nad vojskama, Bog Izraelov: ‚Samo vi dodajte svoje paljenice drugim klanim žrtvama i sami pojedite meso! 22 Jer, kad sam vaše praoce izveo iz Egipta i govorio im, nisam im dao zapovesti za paljenice i klane žrtve, 23 nego sam im dao ovu zapovest: „Slušajte me, i ja ću biti vaš Bog, a vi ćete biti moj narod. Živite onako kako vam zapovedam, da bi vam bilo dobro.” 24 Ali oni nisu ni slušali ni obraćali pažnju, nego su pošli za savetom svog tvrdokornog i zlog srca i otišli nazad, a ne napred. 25 Od onog dana kad su vaši praoci izašli iz Egipta do dana današnjeg slao sam vam svoje sluge proroke iz dana u dan, neprestano. 26 Ali oni me nisu slušali ni obraćali pažnju. Bili su tvrdoglavi i učinili više zla nego njihovi praoci.‘
27 „Kada im sve ovo kažeš, neće te poslušati. Kada ih pozoveš, neće ti se odazvati. 28 Zato im kaži: ‚Ovo je narod koji nije poslušao Jehovu, svoga Boga, ni prihvatio njegove opomene. Istina nestade, iščeznu iz njihovih usta.‘”
Grešna dela u dolini Hinom
29 „‚Odsecite kosu i bacite je,
zapevajte tužbalicu na goletnim visovima.
Jer, Jehova je odbacio i ostavio ovaj naraštaj,
na koji se razgnevio.
30 „‚Narod Jude je učinio ono što je zlo u mojim očima‘, govori Jehova. ‚Postavili su svoje odvratne idole u Domu koji nosi moje Ime i ukaljali ga. 31 Podigli su uzvišice u Tofetu, u dolini Ben Hinom, da svoje sinove i kćeri spaljuju u vatri – što im ja nisam zapovedio, niti mi je palo na pamet. 32 Stoga pazite: dolaze dani‘, govori Jehova, ‚kada se više neće zvati Tofet, ni dolina Ben Hinom, već Dolina pokolja, jer će u Tofetu sahranjivati mrtve dok više ne bude mesta. 33 Tada će leševi ovoga naroda postati hrana pticama i zverima, a nikoga neće biti da ih plaši i rasteruje. 34 Ukloniću iz gradova Jude i sa ulica Jerusalima zvuke veselja i radosti i glasove mladoženje i mlade, jer će zemlja ostati pusta.
