1 „‚U to vreme‘, govori Jehova, ‚povadiće iz grobova kosti careva i poglavara Jude, kosti sveštenikâ i prorokâ i kosti jerusalimskog naroda, 2 pa će ih ostaviti izložene suncu, mesecu i svim zvezdama, koje su voleli i služili im, za kojima su išli, pitali ih za savet i klanjali im se. Niko ih neće pokupiti ni sahraniti, nego će biti kao đubrivo na oranici. 3 Kud god da oteram preostale od ovog zlog naroda, koji su preostali na mestima na koja sam ih oterao, svima njima će smrt biti milija nego život‘, govori Jehova nad vojskama.”
Greh i kazna
4 „Kaži im: ‚Ovako kaže Jehova:
Kad neko padne, zar ne ustaje?
Kad zaluta, zar se ne vraća?
5 Zašto, onda, ovaj jerusalimski narod
neprestano luta?
Uz prevaru prianjaju,
neće da se vrate.
6 Pomno sam slušao,
ali oni ne govore što je pravo.
Niko se ne kaje za svoju opakost
i ne kaže: „Šta to učinih?”
Svako se drži svoga pravca,
kao konj koji hita u bitku.
7 Čak i roda na nebu
zna pravo vreme svoga povratka,
i grlica, lastavica i drozd
paze na vreme svoje selidbe,
a moj narod ne zna šta Jehova traži.
8 „‚Kako možete da govorite: „Mudri smo,
jer imamo Zakon Jehovin”,
kad ga je lažljiva pisaljka pisareva
pretvorila u laž?
9 Mudri će biti osramoćeni;
spopašće ih užas
i uhvatiće se u zamku.
Pošto su odbacili reč Jehovinu,
kakvu to mudrost imaju?
10 Stoga ću njihove žene dati drugima
i njihova polja novim vlasnicima.
Od najvećeg do najmanjeg,
svi se lakome na nepošten dobitak.
I sveštenik i prorok,
svi se prevarom bave.
11 Ranu moga naroda leče površno.
Govore: „Mir, mir”, kad mira nema.
12 Stide li se zbog svog ogavnog vladanja?
Ne, oni stida nemaju nimalo,
niti više umeju da se zacrvene.
Stoga će pasti među pale,
srušiti se kad ih budem kaznio‘”,
kaže Jehova.
13 „Oduzeću im berbu”, govori Jehova.
„Neće biti grožđa na vinovoj lozi,
ni smokava na smokvinom drvetu –
čak će im i lišće svenuti.
Što sam im dao, oduzeće im se.”
14 Zašto sedimo ovde? Na okup!
Bežimo u utvrđene gradove
i tamo propadnimo!
Jer, Jehova, naš Bog,
na propast nas osudi
i dade nam da pijemo otrovne vode,
jer smo protiv njega zgrešili.
15 Miru smo se nadali,
ali nikakvo dobro ne stiže,
vremenu isceljenja,
ali bi samo užas.
16 Frktanje konja neprijateljevih
čuje se iz Dana;
od njištanja njegovih pastuva
sva zemlja se trese.
Došli su da proždru zemlju
i sve što je u njoj,
grad i sve njegove žitelje.
17 „Evo, poslaću otrovnice među vas,
guje koje se ne mogu začarati,
i one će vas ujedati”,
govori Jehova.
18 O, Tešitelju moj u tuzi,
srce je u meni iznemoglo.
19 Čuj vapaj moga naroda
iz daleke zemlje:
„Zar Jehova nije na Sionu?
Zar njegov Car nije više tamo?”
„Zašto su me izazvali na gnev
svojim likovima,
idolima tuđim, ništavnim?”
20 „Žetva prođe,
leto se završi,
a mi nismo spaseni.”
21 Satrven sam,
jer je i moj narod satrven;
u žalosti sam, a užas me spopada.
22 Zar nema melema u Giladu?
Zar tamo nema lekara?
Zašto onda nema isceljenja
za ranu moga naroda?
