1 E da mi je glava izvor vode,
a moje oči vrelo suza,
i dan i noć bih plakao
nad poginulima moga naroda.
2 E da u pustinji imam konačište,
ostavio bih svoj narod
i otišao daleko od njih,
jer svi su preljubnici,
neverna rulja.
3 „Svoj jezik natežu kao luk;
lažju, a ne istinom, pobeđuju u zemlji.
Iz greha u greh srljaju,
a mene ne poznaju”,
govori Jehova.
4 „Čuvaj se prijatelja,
ne veruj bratu,
jer svaki brat je varalica kao Jakov[a]
i svaki prijatelj klevetnik.
5 Prijatelj prijatelja vara,
nijedan ne govori istinu.
Svoj jezik naučiše da laže,
grehom se iscrpljuju.
6 Usred prevare živiš.
U svojoj prevari neće da me upoznaju”,
govori Jehova.
7 Stoga ovako kaže Jehova nad vojskama:
„Evo, prečistiću ih i proveriti.
Jer, šta drugo mogu
zbog greha moga naroda?
8 Jezik im je strela smrtonosna,
prevaru izgovara.
Ustima ljubazno govore bližnjemu,
a u srcu mu spremaju zamku.
9 Zar da ih zbog toga ne kaznim?”
govori Jehova.
„Zar da se ne osvetim narodu
kakav je ovaj?”
10 Zaplakaću i zakukati nad gorama
i tužbalicu zapevati nad pašnjacima pustinjskim.
Opusteše, niko njima ne prolazi,
ne čuje se mukanje govedâ.
Od ptica do stoke,
sve pobeže, sve nestade.
11 „Od Jerusalima ću učiniti
gomilu ruševina,
jazbinu šakalima,
a od Judinih gradova
pustoš nenastanjenu.”
12 Ko je mudar da ovo razume? Koga je Jehova poučio, pa to može da objasni? Zašto je zemlja razrušena i opustela kao pustinja kojom niko ne prolazi?
13 Jehova reče: „To je zato što su odbacili moj Zakon, koji sam im dao. Nisu slušali moj glas ni išli za njim, 14 nego su išli za svojim tvrdokornim srcem i za Vaalima, kao što su ih naučili njihovi praoci.”
15 Stoga ovako kaže Jehova nad vojskama, Bog Izraelov: „Evo, učiniću da ovaj narod jede pelen i pije otrovanu vodu. 16 Raspršiću ih među narode koje ni oni ni njihovi praoci nisu poznavali i goniti ih mačem dok ih ne zatrem.”
17 Ovako kaže Jehova nad vojskama:
„Dobro pazite! Pozovite narikače da dođu,
po najveštije od njih pošaljite da dođu.
18 Neka pohitaju i nariču nad nama,
da nam suze navru na oči
i voda poteče iz naših kapaka.
19 Sa Siona se čuje zvuk kuknjave:
‚Kako propadosmo!
Koliko se osramotismo!
Svoju zemlju moramo da napustimo,
jer su nam kuće porušene.‘”
20 Žene, čujte sada reč Jehovinu,
otvorite uši za reči njegovih usta.
Naučite svoje kćeri da nariču,
jedna drugu da peva tužbalicu.
21 Smrt se uspentrala kroz prozor
i ušla u naša utvrđenja,
decu pokosila na ulicama,
mladiće na trgovima.
22 Recite: „Ovako kaže Jehova:
„‚Mrtva tela će padati
kao đubrivo po njivi,
kao snoplje iza žeteoca,
a nikoga da ih sakupi.‘”
23 Ovako kaže Jehova:
»Ko je mudar,
neka se ne hvali svojom mudrošću,
ni jaki svojom snagom,
ni bogati svojim bogatstvom.
24 Nego, onaj ko se hvali,
neka se hvali time
da razume i zna mene –
da sam ja Jehova, koji pokazuje ljubav,
pravdu i pravednost na zemlji,
jer one su mi mile”,
govori Jehova.
25 »Dolaze dani”, govori Jehova, »kada ću kazniti sve koji su obrezani samo na telu: 26 Egipat, Judu, Edom, Amonce i Moav i sve koji žive u pustinji i kosu seku nakratko. Jer, svi su ti narodi neobrezani. A i sav narod Izraelov neobrezanog je srca.”
