Božija služba u zemaljskom Šatoru
1 I prvi savez je, doduše, imao odredbe za bogosluženje i zemaljsko svetilište. 2 Jer, bio je uređen prvi deo Šatora, u kome su bili svećnjak, sto i sveti hlebovi, a zvao se Svetinja. 3 Iza druge zavese je bio deo Šatora koji se zvao Svetinja nad svetinjama, 4 a u njemu zlatan kadioni žrtvenik i Kovčeg saveza, sav obložen zlatom. U Kovčegu je bila zlatna posuda s manom, Aaronov štap, koji je propupeo, i ploče saveza, 5 a nad njim heruvimi Slave koji zasenjuju Pomirilište. Ali, o svemu tome se sada ne može govoriti u pojedinostima.
6 Pošto je to bilo tako uređeno, sveštenici su stalno ulazili u prvi deo Šatora da obavljaju službu, 7 a u drugi deo, jednom godišnje, samo prvosveštenik, i to ne bez krvi, koju je prinosio za sebe i za grehe naroda učinjene iz neznanja. 8 Tako je Sveti Duh pokazivao da put u Svetinju nad svetinjama još nije otvoren sve dok postoji prvi deo Šatora. 9 To je slika za sadašnje vreme, koja pokazuje da prineti darovi i žrtve nisu mogli da učine savršenom savest onoga koji tako služi, 10 pošto su se zasnivali samo na jelu i piću i na raznim pranjima – na propisima koji su se odnosili samo na telo i vredeli do vremena novog poretka.
Hristova krv
11 A kada je Hristos došao kao Prvosveštenik budućih dobara, prošao je kroz veći i savršeniji Šator, koji nije načinjen rukom, to jest nije od ovog, stvorenog sveta, 12 i jednom zauvek ušao u Svetinju nad svetinjama – i to ne krvlju jaraca i junaca, nego svojom sopstvenom krvlju – postigavši večno otkupljenje. 13 Jer, ako krv jaraca i bikova i pepeo junice osveštavaju, daju telesnu čistoću nečistima kada se na njih poškrope, 14 koliko će više krv Hrista, koji je kroz večnoga Duha samoga sebe bez mane prineo Bogu, čistiti našu savest od delâ koja vode u smrt,[a] da možemo da služimo Bogu živome.
15 A Hristos je posrednik novog saveza radi toga da oni koji su pozvani prime obećano večno nasledstvo, pošto je on umro kao otkupnina za prekršaje počinjene pod prvim savezom.
16 Jer, tamo gde postoji zaveštanje[b] neophodno je da se utvrdi smrt zaveštaoca, 17 pošto je zaveštanje punovažno tek posle smrti, a nikad ne važi dok je zaveštalac živ. 18 Stoga ni prvi savez nije stupio na snagu bez krvi. 19 Jer, kada je Mojsije narodu izgovorio sve zapovesti Zakona, uzeo je krv junaca i jaraca sa vodom, skerletnom vunom i isopom, pa poškropio i knjigu i sav narod, 20 govoreći: „Ovo je krv saveza koji vam je odredio Bog”(A). 21 Zatim je tako poškropio i Šator i sve posude za bogosluženje. 22 A po Zakonu se gotovo sve čisti krvlju i bez prolivanja krvi nema oproštenja.
23 Bilo je, dakle, neophodno da se slike nebeskih stvari čiste ovakvim žrtvama, a same nebeske stvari boljim žrtvama od ovih. 24 Jer, Hristos nije ušao u rukotvoreno svetilište – sliku onog pravog – nego u samo nebo, da se sada za nas pojavi pred Božijim licem. 25 I to ne da samoga sebe mnogo puta prinese na žrtvu, kao što prvosveštenik svake godine ulazi u Svetinju nad svetinjama s tuđom krvlju, 26 jer bi u tom slučaju Hristos morao da strada mnogo puta od postanka sveta. Nego, on se sada, na kraju vekova, pojavio jednom zauvek, da svojom žrtvom ukloni greh. 27 I kao što je ljudima određeno da jednom umru, a posle toga Sud, 28 tako je i Hristos prinet na žrtvu samo jednom, da odnese grehe mnogih. A pojaviće se i drugi put, ali ne zbog greha, nego da donese spasenje onima koji ga iščekuju.
