1 Reč Jehovina koja je došla Joilu sinu Petuelovom.
Žalost zbog propasti useva
2 Čujte ovo, starešine!
Počujte, svi stanovnici zemlje!
Da li se ovako nešto desilo
u vaše vreme ili u vreme vaših praotaca?
3 Svojoj deci to ispričajte,
vaša deca neka ispričaju svojoj,
a njihova sledećem naraštaju.
4 Što ostade iza skakavca putnika,
pojede skakavac čegrtaš;
što ostade iza skakavca čegrtaša,
pojede skakavac konjic;
što ostade iza skakavca konjica,
pojede šturak.
5 Probudite se, pijanci, i zaplačite!
Zakukajte, sve vinopije,
za mladim vinom,
jer vam je otrgnuto s usana.
6 Moćan narod, kome se ne zna broja,
napade moju zemlju.
Zubi mu lavlji zubi,
očnjaci ričućeg lava.
7 Opustoši mi vinovu lozu
i polomi smokvina stabla.
Koru im zguli i baci,
grane im ostadoše bele.
8 Plačite kao što devojka
obučena u kostret
plače zbog smrti svoga verenika.
9 Iz Doma Jehvinog nestade
žitna žrtva i levanica.
U žalosti su sveštenici,
oni koji služe pred Jehovom.
10 Polja propadoše,
zemlja se osuši.
Žito propade,
mlado vino presuši,
ulje podbaci.
11 Očajavajte, ratari,
kukajte, vinogradari,
za pšenicom i ječmom,
jer je žetva na polju uništena.
12 Loza se osuši,
a smokvino drvo uvenu.
Nar, palma i jabuka
– sve poljsko drveće –
osušiše se.
Da, presahnu radost roda ljudskog.
Poziv na pokajanje
13 Obucite se u kostret, sveštenici, i tugujte,
zakukajte, vi koji služite pred žrtvenikom.
Dođite, prenoćite u kostreti,
vi koji služite pred mojim Bogom.
Jer, žitna žrtva i levanica
uskraćene su Domu vašega Boga.
14 Proglasite sveti post,
sazovite sveti skup.
Pozovite starešine
i sve stanovnike zemlje
u Dom Jehove, vašega Boga,
pa zavapite Jehovi.
15 Avaj, zbog onoga dana!
Jer, blizu je Dan Jehovin,
doći će kao propast od Svesilnoga.
16 Zar nam naočigled ne nestade hrane,
radosti i veselja iz Doma našega Boga?
17 Smežura se zrnevlje
pod grudvama zemlje.
Spremišta u ruševinama,
ambari polomljeni,
jer žito se osušilo.
18 Kako goveda žalosno muču!
Krda goveda tumaraju
jer nema pašnjaka za njih.
Čak i stada ovaca pate.
19 Tebi, Jehova, vapijem,
jer oganj proguta prostrane pašnjake,
a plamen sažeže drveće poljsko.
20 Čak i divlje životinje za tobom čeznu.
Potoci presušiše,
a oganj proguta prostrane pašnjake.
