Hebrejski tekst Jone glasi dag gadol (hebrejski: דג גדול dāḡ gāḏōl), što doslovno znači „velika riba“. Septuaginta ovo prevodi na grčki kao kētos megas (grčki: κῆτος μέγας), „ogromna riba“; tj. kit, a u grčkoj mitologiji izraz je bio blisko povezan sa morskim čudovištima.
Jonina knjiga sabrana je kao jedan od dvanaest manjih proroka Nevi’ima (“Proroci”) u hebrejskoj Bibliji, i kao zasebna knjiga u hrišćanskom Starom zavetu. Smešteno u vreme vladavine Jeroboama II (786–746 pre nove ere), ali napisano u post-egzilu, govori o hebrejskom proroku po imenu Jona, sin Amitajev, koga je poslao Bog da prorokuje uništenje Ninive, ali pokušava da pobegne od božanske misije. Priča ima dugu interpretacijsku istoriju i postala je poznata kroz popularne priče za decu. U judaizmu, to je deo Haftarah koji se čita tokom popodneva Jom Kipura da ulije razmišljanje o Božjoj volji da oprosti onima koji se kaju; to je i dalje popularna priča među hrišćanima. Takođe se prepričava u Kur’anu.
U ovoj priči o Božjoj ljubavnoj brizi za sve ljude, tvrdoglavo nevoljni Jona predstavlja Izraelovu ljubomoru na njegov omiljeni odnos sa Bogom i njegovu nespremnost da deli Jehovino saosećanje sa narodima.
Jona je jedinstven po tome što je celo proročanstvo napisano u trećem licu. Činjenica da se proročanstvo završava prorokom u obeshrabrenju i pod Božjim ukorom ostavilo bi čitaoca obeshrabrenim, ali pošto je napisano u trećem licu, čitalac zna da ga je prorok napisao nakon što se vratio sa svoje misije u Asiriju i bio blagonaklon odgovorio na Božji ukor. On ostavlja za sobom zapis o Božjem ophođenju s njim kao pojedincem i sa Asirijom kao narodom, i u ovom jedinstvenom obliku uvećava Božju moć i zamagljuje se iza svoje poruke. Dve teme o Joni su: (1) Bog će pokrenuti nebo i zemlju kako bi nam pokazao svoju volju i mi bismo trebali biti poslušni kada nas pozove – bez obzira razumijemo li ili ne njegove planove. I (2) njegova poruka milosti je za sve koji veruju i pokaju se, bez obzira na naše predrasude.
