„Iz svoje nevolje zavapih Jehovi,
    i on me usliši.
Iz utrobe Šeola pozvah u pomoć,
    i ti ču moj glas.
³ U dubine si me bacio,
    u samo srce morâ,
gde me okružiše struje
    i tvoji talasi i valovi poklopiše.
⁴ Rekoh: ‚Oteran sam iz tvoga prisustva.‘
    Ipak pogled upirem ka tvome svetom Hramu.
⁵ Vode me prekriše do grla,
    dubine opkoliše,
    morska trava oko glave mi se omota.
⁶ Do korenja planina potonuh,
    do zemlje čije se dveri zatvaraju doveka.
Ali ti me živoga izvede iz grobne jame,
    Jehova, Bože moj.
⁷ Kada me je život napuštao,
    setih te se, Jehove,
i moja molitva k tebi se uzdiže,
    prema tvome svetom Hramu.
⁸ Oni koji se drže ništavnih idola,
    svoju privrženost odbacuju.
⁹ A ja ću ti prineti klanu žrtvu
    uz pesmu zahvalnicu,
ispuniti zavet koji sam dao.
    Spasenje dolazi od Jehove.”