Uvod
1 U zemlji Uc živeo je čovek po imenu Jov. Bio je to čovek besprekoran i čestit, bojao se Boga i klonio zla. 2 Imao je sedam sinova i tri kćeri 3 i posedovao sedam hiljada grla sitne stoke, tri hiljade kamila, pet stotina jarmova volova, pet stotina magarica i veoma mnogo slugu. Bio je najbogatiji čovek među svim ljudima na Istoku.
4 Njegovi sinovi su imali običaj da naizmenično priređuju gozbe, svaki u svojoj kući, a pozivali su i svoje tri sestre da jedu i piju s njima. 5 Kada bi se izređali s gozbama, Jov bi izvršio obred očišćenja za njih. Ustajao bi rano ujutro i prinosio žrtve paljenice za svakog od njih, misleći: „Možda su moji sinovi zgrešili i prokleli Boga u svom srcu.” I uvek je tako činio.
Satana iskušava Jova
6 Jednog dana sinovi Božiji dođoše da se pokažu pred Jehovom, a s njima dođe i Satana.
7 „Odakle dolaziš?” upita Jehova Satanu.
A Satana mu odgovori: „Sa lutanja zemljom. Obišao sam je uzduž i popreko.”
8 „Da li si zapazio mog slugu Jova, da mu niko na zemlji nije ravan?” upita ga Jehova. „To je čovek besprekoran i čestit, koji se boji Boga i kloni zla.”
9 „Zar se Jov boji Boga bez razloga?” odvrati Satana Jehovi. 10 „Zar nisi podigao ogradu oko njega i njegovih ukućana i svega što je njegovo? Blagoslovio si njegova dela, pa mu se posed širi zemljom. 11 Ali, ispruži ruku i udari sve što je njegovo, i on će te prokleti u lice.”
12 „Dobro”, reče Jehova Satani, „sve što on ima, u tvojim je rukama, ali na njega samog ne diži ruku.”
I Satana ode od Jehove.
13 Jednog dana, dok su Jovovi sinovi i kćeri jeli i pili vino u kući najstarijeg brata, jedan glasnik dođe Jovu i reče:
14 „Volovi su orali, a magarice pasle pored njih, 15 kad Sabejci napadoše i oteše ih, a sluge pobiše mačem. Jedino sam ja pobegao da ti to javim!”
16 Dok je ovaj još govorio, stiže drugi i reče: „Sa neba pade Božiji oganj i spali sitnu stoku i sluge. Jedino sam ja pobegao da ti to javim!”
17 Dok je ovaj još govorio, stiže treći i reče: „Tri čete Haldejaca navališe na kamile i oteše ih, a sluge pobiše mačem. Jedino sam ja pobegao da ti to javim!”
18 Dok je ovaj još govorio, stiže četvrti i reče: „Tvoji sinovi i kćeri su se gostili i pili vino u kući najstarijeg brata, 19 kad se iz pustinje diže silan vetar i udari na četiri ugla kuće, i ona se sruši na njih, pa izginuše. Jedino sam ja pobegao da ti to javim!”
20 Tada Jov ustade, razdre svoju odeću i obrija glavu, pa pade ničice na zemlju, pokloni se Bogu 21 i reče:
„Gô sam izašao iz majčine utrobe,
gô ću i umreti.
Jehova dao, Jehova i uzeo.
Blagosloveno ime Jehovino.”
22 I, uprkos svemu, Jov ne zgreši i ne optuži Boga za zlo.
