Cofar
1 Tada Cofar Naamac odvrati:
2 “Zar da ovo mnoštvo reči ostane bez odgovora?
Zar da se ovaj brbljivac još i opravda?
3 Zar da tvoje besmislice ućutkaju ljude?
Zar da te niko ne prekori kad se rugaš?
4 Govoriš: ‚Moje učenje je besprekorno
i čist sam pred tobom.‘
5 O, kad bi Bog progovorio,
kad bi ti se svojim ustima obratio
6 i otkrio ti tajne mudrosti
– jer prava mudrost ima dve strane –
saznao bi da ti je neke grehe zaboravio.
7 Možeš li u Božije tajne da pronikneš,
da dosegneš granice Svesilnoga?
8 Od nebesa su više – šta ti tu možeš?
Od Šeola su dublje – šta ti o tome znaš?
9 Od zemlje su duže, od mora šire.
10 Ako on naiđe i baci te u tamnicu,
pa sazove sud, ko će ga sprečiti?
11 Jer, on zna ništavne ljude.
Kad vidi zlo, zar ga ne pamti?
12 Praznoglavac će se opametiti
kad se divlje magare rodi kao čovek!
13 “Ali, ako svoje srce usmeriš k njemu
i pružiš mu ruke,
14 ako iz svoje ruke odbaciš greh
i ne daš zlu da u tvom šatoru stanuje,
15 tada ćeš bez stida dizati pogled,
stajati čvrsto i bez straha.
16 Jer, zaboravićeš svoju nevolju,
sećati je se koliko i vodâ proteklih.
17 Život će ti biti svetliji od podneva,
tama će ti postati kao jutro.
18 Bićeš siguran, jer ima nade;
zaštićen, na sigurnom ćeš se odmarati.
19 Kad legneš, niko te neće plašiti.
Mnogi će tražiti tvoju naklonost.
20 A oči opakih iščileće
i više neće nalaziti utočište.
Jedina nada biće im da izdahnu.«
