Elifaz
1 Tada odvrati Elifaz Temanac:
2 „Zar bi mudar čovek odgovarao praznim znanjem
ili punio trbuh istočnim vetrom?
3 Zar bi raspravljao jalovim rečima
i besedama od kojih nema koristi?
4 A ti čak pobožnost poništavaš
i predanost Bogu ukidaš.
5 Tvoj greh ti uči usta šta da kažu,
služiš se jezikom lukavih.
6 Tvoja usta te osuđuju, ne ja,
tvoje usne protiv tebe svedoče.
7 „Zar si ti prvi čovek koji se rodio?
Zar si se pre bregova iznedrio?
8 Zar si Božiji savet prisluškivao?
Zar samo sebi pripisuješ mudrost?
9 Šta to ti znaš, a da i mi ne znamo?
Šta si to ti spoznao, a da i mi nismo?
10 Ima među nama sedih i vremešnih,
ljudi i od tvog oca starijih.
11 Zar su ti premalene Božije utehe
i blage reči koje su ti upućene?
12 Zašto te tvoje srce zanelo,
zašto ti oči sevaju,
13 pa svoj gnev okrećeš protiv Boga
i takvim rečima ga obasipaš?
14 Šta je čovek, da bi bio čist,
i rođeni od žene, da bi bio pravedan?
15 Bog ni svojim svetima ne veruje,
ni nebesa nisu čista u njegovim očima,
16 a kamoli čovek, biće pogano i iskvareno,
koje zlo pije kao vodu.
17 „Saslušaj me, i objasniću ti;
pusti me da ti ispričam šta sam video,
18 šta su rekli mudraci,
ne krijući šta su primili od svojih očeva,
19 od jedinih kojima je data zemlja
kad još stranac nije kročio među njih.
20 Sveg svoga veka zao čovek se u mukama previja,
bezočnik svih godina koje su mu date.
21 Zvuci strave zvone mu u ušima.
Kad sve se čini dobro, pljačkaš na njega nasrće.
22 Ne veruje da će se izbaviti tame,
suđeno mu je da pogine od mača.
23 Luta unaokolo – hrana lešinarima,
zna da mu se dan tame primakao.
24 Muka i teskoba ga prestravljuju,
obaraju se na njega kao car spreman da napadne,
25 jer je pesnicom uzmahivao na Boga
i pred Svesilnim se busao u grudi,
26 prkosno nasrćući na njega
iza debelog, čvrstog štita zaklonjen.
27 Iako mu je lice zadriglo,
a struk mu se salom obložio,
28 živeće u razvaljenim gradovima
i u kućama gde niko ne stanuje,
koje su se u gomile krša pretvorile.
29 Neće više biti bogat,
niti će moć njegova opstati;
neće mu se imanje širiti zemljom.
30 Neće moći da izmakne tami.
Plamen će mu osušiti mladice,
a dah usta Božijih oduvaće ga.
31 Neka se ne zavarava verom u ništavilo,
jer ništa će i dobiti zauzvrat.
32 Pre svog vremena biće u celosti isplaćen
i grane mu se neće zazeleneti.
33 Biće kao loza koja nezrelo grožđe otresa,
kao maslina koja odbacuje svoje cvetove.
34 Jer, jalova će biti zajednica bezbožnikâ
i oganj će spaliti šatore podmitljivaca.
35 Oni nevoljom zatrudne i rađaju zlo,
utroba im prevaru oblikuje.”
